EN
„Još jedan znak da medijska sloboda u Srbiji u najvećoj meri postoji samo na papiru i da će se čak i institucionalni mehanizmi kao što su tužbe, koje bi trebalo da obezbede pravdu, zloupotrebljavati i koristiti za gušenje medijskih sloboda“, navodi Šinković.
On dodaje da je praksa zatrpavanja medija tužbama izuzetno loš signal jer je jasno da su KRIK tužili ljudi bliski vlasti ili na neki način povezani sa njom.
„Mislim da tu institucije imaju ključnu ulogu da konačno kažu ‘ne’ i da zaštite ne samo novinare, već i građane.“
On dodaje da je šteta koju novinarima nanose ovakve tužbe velika i ostvaruje se na različite načine.
„To nije normalno stanje novinarstva – da novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom više vremena provedu na sudu nego da rade na svojim pričama“, istakao je Šinković i rekao da je namera druge strane da onemogući rad redakciji.
„Ovde je potrebna ozbiljna promena u pristupu kako od strane tužilaštva, tako i od strane pravosuđa i da konačno shvatimo da je ovo napad na demokratiju.“
KRIK je prethodnih meseci pod naletom tužbi koje uglavnom podnose ljudi bliski vlasti. Trenutno se protiv novinara i urednika KRIK-a vodi 10 postupaka, a od KRIK-a se ukupno potražuje 90 miliona dinara, što je tri puta više od godišnjeg budžeta ove organizacije. U jednom od postupaka čak se traže i zatvorske kazne za dve novinarke.
Novinare i urednike KRIK-a tužili su ljudi bliski vlast i to čovek koji je optužen da je organizovao proizvodnju droge, šef obaveštajne agencije BIA, načelnici policijske jedinice, tajkuni bliski vlasti, ljudi koji su se nalazili na Interpolovim poternicama, kum predsednika Srbije, izdavač provladinog tabloida, državna agencija, kao i međunarodna korporacija.
KRIK ocenjuje da je reč o takozvanim SLAPP tužbama čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već da se odvrate novinari od daljeg pisanja o korupciji i kriminalu u vrhu vlasti. Urednik redakcije Stevan Dojčinović ističe da će KRIK nastaviti da istražuje kriminal i korupciju.
