ENPrimer drugi: Na kiosku, prenatrpanom primercima Štampane Moći, jedna gospođa je izvadila novac iz novčanika i posegla za dnevnom novinom, nacionalne orijentacije. Kad je ugledala naslovnu stranicu sa transparentom od rečenice, naglo je ispustila iz ruke tu štampanu stvar, kao da je zmiju vratila u njeno gnezdo i otišla svojim putem ne uzevši nazad svoj novac. Da, bile su to odvratne reči, koje pristojan čovek ne govori, a mogu se čuti od prostaka na ulici ili u kakvoj kafani.
Siguran sam da su ova dva primera samo reprezenti jednog odnosa koji sve više plavi naš javni život. U Srbiji se naglo širi jedno shvatanje uloge medija koje ne podleže nikakvim ograničenjima, a kako vidimo ni javnim kritikama. Ta uloga podrazumeva pornografiju u slici i reči, u sve težem obliku. Svaki dan se u nekim dnevnim medijskim izdanjima, štamapanim i televizijskim, objavljuju slike i neprilike onih seksualnih formi koje se mogu naći u specijalnim časopisima, posebnim filmovima, na posebnim mestima. Scene privatnih orgija estradnih individua, sa tobož zasenčivanjem, ispunjavaju stranice ovih novina takvim intenzitetom da ćemo uskoro odsustvo takvih slika i reči primiti kao informativnu uskraćenost. Poplava vulgarnosti i pornografije širi se Srbijom i nema dobrovoljaca da nešto učine »po tom pitanju«.
Bar dva pitanja traže brz i odlučan odgovor. Pornografizacija dnevnih medija nekuda vodi. Ta tendencija je sve jača i moramo se zapitati šta će biti sutra. S druge strane, moramo potražiti odgovor na pitanje odnosa privatnog i javnog života. Mora se naći forma za zaštitu vrednosti privatnog života. I ono što je od najvećeg značaja: gde su granice slobode medija? Nije sloboda kada se ugrožavaju, zapravo napadaju moralne i kulturne vrednosti koje uvažava pojedinac, porodica, nacija.
Ne treba biti prorok pa zaključiti da će pornografizacija medija obesmisliti svaki javni moral i privatne vrednosti. Ta destrukcija javnog morala je tako silovita da se moramo uplašiti. Izbrisaće se razlika između primitivizma i civilizacije, stida i brutalizma, svesti i nagona. Civilizovan život se temelji upravo na razlici javnog i privatnog morala. Ono što mogu da dopustim sebi u alkoholisanom stanju mora biti moje pravo samo do granice da ne počnem da ugrožavam drugog, bilo u komšiluku ili na javnom mestu. Seksualni egzibicionizam ili orgijazam mogu biti privatno zadovoljstvo, ali do one crte kada počinje ugrožavanje vrednosti onih ljudi koji nalaze zadovoljstva na drugoj strani. Naravno, moderno društvo se postaralo da svako dođe do svojih uživanja i zadovoljstava ali tako da jedan ne ometa i ne vređa drugog. Ko hoće sport ide na na utakmice i ne tera komšiju ili neznanca da i on ide na stadion. Ko hoće pornografiju odlazi u specijalne prodavnice Štampane Moći ili kupuje kasete sa realizovanom seksualnom maštom, ali pri tom ne pritiska onog drugog da mu se pridruži. Neka sam gricka semenke i uživa u svom izboru.
U našoj javnosti, opštem moralu, dešava se upravo suprotno. Po kakvom pravu televizijska stanica ulazi u privatan stan sa brutalnim psovkama. Imaju li pravo dnevne novine, na svakom kiosku, da objavljuju tešku pornografiju? Oni sa plićom pameću, kazaće da je daljinski upravljač u tvojim rukama i možeš da promeniš kanal, a kada dođeš na kiosk nisi u obavezi da kupiš razvratnost. Da, može se razumeti ono što Špengler naziva »emancipacijom novca«. Treba prodati robu po svaku cenu, i to što više. Ali, i tu postoji neki red. Kada odlazim u ribarnicu, ja ne kupujem sir nego pastrmku. Kada kupujem dnevne novine, ja nisam u pornografskoj radnji.
Nekontrolisano širenje pornografizacije dnevnih medija mora se zaustaviti. Zbog prava i sloboda zajednice. Deca koja su se našla pred ekranom sa skarednim psovkama koje, zbog dobrog vaspitanja ne izgovaraju, mogu se psihološki, vaspitno i kulturološki povrediti. To jeste nasilje nad civilizovanim normama i običajima. Prigovor da bi to bilo sužavanje slobode medija je lažan u samom startu. Nema slobode tamo gde se ne poštuje sloboda drugog. Shvatanje po kome je sloboda u rukama onoga koji gleda Televizijsku Moć ili čita Štamanu Moć, a ne onoga ko proizvodi dnevnu pornografiju, pogrešno je. Postoje opšte vrednosti kulture i morala koje se štite bez obzira na to da li pojedinac ili grupa uživa u tim vrednostima. Država i grinpis grupa vode borbu za odbranu čistoće reka od raznih zagađivanja bez obzira na to da li se mi kupamo u toj reci ili uopšte posećujemo njene obale. Dakle, država kao institucija koja vodi brigu o svima, i udruženja građana koja su motivisani odbranom nekih vrednosti preduzimaju neke korake da bi sačuvali civilizaciju. A svakome je jasno da civilizacija ima i svoje protivnike.
Kako sada stoji stvar sa nekim dnevnim medijima u Republici Srbiji, imamao puno razloga za zabrinutost. Javne vrednosti i vrednosti privatnog morala se pornografišu pod izgovorom da se tako doprinosi slobodi medija. Ništa pogrešnije. Ali, mi čujemo ćutanje i vidimo kako stvari idu kako idu. Dokle?
Zaoran Avramović
Autor je naučni savetnik i profesor kulturologije
