EN
Odgovore na ova pitanja Sindikat novinara Srbije (SINOS) pokušao je da definiše u okviru projekta “Novinarstvo na nadnicu” koje je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.
U Srbiji je previše novinara koji su slabo plaćeni, rade u lošim uslovima, moraju da obavljaju po dva posla da bi preživeli, imaju nedefinisane radne sate, nedostatak sigurnosti na poslu, suočavaju se sa pretnjama.
Centar za sindikalizam objavio je 2015. godine istraživanje “Od novinara do nadničara, prekarizacija rada i života”. Podaci su bili poražavajući po profesiju. Tanja Jakobi izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika bila je u istraživačkom timu kojim je rukovodio Srećko Mihajlović. Kako danas ocenjuje stanje u novinarstvu na ovim prostorima?
Sužen prostor za borbu
– Brojna istraživanja objavljena u poslednje dve decenije ukazuju na kontinuirano pogoršanje socio ekonomskog položaja novinara i novinarki, posebno nivoa zarada i kvaliteta ugovora na osnovu kojih su angažovani. S obzirom na nedostatak zvaničnih statističkih podataka i na različitost uzoraka koji su korišćeni u istraživanjima teško je reći da li je zaista broj novinara i novinarki koji imaju ugovore o radu na neodređeno opao sa 60 do 80 posto (istraživanja iz 2012. i 2016) na 20 posto (istraživanje iz 2021). Ipak čini se evidentnim da kontinuirano raste broj novinara koji su na manje kvalitetnim ugovorima (na određeno vreme, ugovorima o delu, autorskom radu, privremenim i povremenim poslovima) a sa slabljenjem industrije raste i broj novinara koji prijavljuju da rade bez ikakvog ugovora sa poslodavcem – kaže Jakobi.
Ono što posebno zabrinjava, ukazuje naša sagovornica, je to što je broj novinara koji su samostalno izabrali ove fleksibilnije oblike angažovanja minimalan, dok su ostali suštinski prikriveni zaposleni koji međutim nemaju mogućnost sindikalnog organizovanja:
– Ako tome dodamo da se kroz sva istraživanja u poslednjoj deceniji konstantno dobijaju rezultati da rad u medijskom sektoru prate slabe plate, nizak stepen profesionalizma, opadanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status profesije, tehnička zastarelost opreme za rad, neodgovarajuće obrazovanje novinara, samovolja vlasnika i neregulisani radni odnosi, jasno je da je prostor za borbu za bolja prava novinarki i novinara drastično sužen.
Ovome treba dodati, kaže Jakobi, i da se poslednjih godina percepcija novinara o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju promenila, pa se danas intenzitet političkog pritiska, odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizacija i nepoštovanje etičkih standarda profesije, smatraju još većim problemom od socio ekonomskog položaja.
– Ovo su razlozi zbog kojih uspostavljanje socioekonomskog dijaloga i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora idu veoma teško. Iako je unapređenje strateških dokumenata i zakonskih propisa (očekivani novi Zakon o javnom informisanju i medijima) uvek dobrodošlo, jasno je da na terenu nema suštinskih promena nabolje, već se naprotiv stalno beleži pogoršanje u oblasti slobode izražavanja, poštovanja etičkih principa i bezbednosti novinara. Svaka promena morala bi da krene od jasne demonstracije države da garantuje slobodu medijskog izražavanja, poštuje tržišne principe u funkcionisanju medija i sprovodi svoju ulogu kontrolora primene propisa.
Fleksibilizacija radnih odnosa, neželjeni prelazak velikog broja novinara u vode frilensinga pa i sužavanje medijskih sloboda su karakteristični i za region i za razvijene zemlje.
– Ono što položaj novinara u razvijenim zemljama razlikuje su daleko veći demokratski kapaciteti ovih društava, jasna podela vlasti na zakonodavnu sudsku i izvršnu vlast, čvršća regulacija tržišta i snažnija novinarska udruženja. I u takvim okolnostima je, kao što nam pokazuje praksa evropskih udruženja novinara i sindikalnih organizacija već dovoljno teška a borba za bolji položaj novinara itekako izazovna – zakljućuje Jakobi.
Plate uslovljene lojalnošću
Novinar Milivoje Mihajlović stanje u novinarskoj profesiji u Srbiji ocenjuje kao – nikad gore.
– Novinarska primanja su, uglavnom nedovoljna za normalan život, pa je većina njih prinuđena da traži dodatne poslove. Većina redakcija je politički svrstana, pa su primanja novinara zaposlenih u njima uslovljena lojalnošću, a ne profesionalizmom. S druge strane, teška ekonomska kriza u svetu, tehnološki razvoj medija… doveli su do potrebe smanjenja broja novinara, posebno u štampanim medijima. Tako da veliki broj novinara strahuje od gubitka posla, što utiče na profesionalizam u medijima.
Našeg kolegu pitamo koji su razlozi teškog ekonomsko stanja i ko je za to najodgovorniji.
– Teško ekonomsko stanje je uslovljeno padom interesovanja za štampane medije, kao i za deo elektronskih medija ( pre svega za radio i delimično za televizije) koji zapošljavaju najveći broj novinara. Privatizacija medija u Srbiji je značajno smanjila broj zaposlenih novinara u regionalnim i opštinskim redakcijama. Dobar deo medija je ugašen u tom procesu privatizacije, pa je veliki broj novinara morao da zatraži posao u drugim medijima ili da promeni profesiju. Racionalizacija u redakcijama, prvenstveno orijentisanost ka web novinarstvu, smanjila je budžete, a samim tim i broj novinara.
To je, objašnjava naš sagovornik, dovelo do krize profesionalnog novinarstva.
– Istraživačko novinarstvo je postalo preskupo. Tehnološki napredak je ubrzao rad, sveo ga na kratke forme, na potrebu da se “osvoji” što više klikova na internetu, pa su prave vesti najčešće obojene senzacionalizmom, i u dobroj meri “lažnim vestima” koje osim političke zloupotrebe imaju za cilj da obezbede što više publike. U televizijama su najgledaniji rijaliti programi, što je jedan deo televizija udaljilo od novinarstva i od javnog interesa.
-Šta sindikati mogu da učine?
-Sindikati se uglavnom bave socijalnim položajem novinara, bez uplitanja u profesionalizam novinarskog rada. Osim pritiska da se osigura zaštita novinara ( a ugroženi su i u socijalnom i u fizičkom pogledu) sindikati bi trebalo da pronađu formulu pritiska na rukovostva i vlasnike medija da obezbede veći stepen profesionalizma.
Medijskom strategijom predviđeno je do kraja ove godine uspostavljanje socioekonomskog dijaloga I potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Ide jako teško, zapravo ne ide nikako.
– Mislim da je kašnjenje u potpisivanju granskog kolektivnog ugovora i uspostavljanje socioekonomskog dijaloga uslovljeno pre svega nejedinstvom novinarskih udruženja, različitim interesima medijskih kuća. Većina medija zavisi od političkih orijentacija i podrške koju pružaju političkim strankama ili interesnim grupama. To su glavni uslovi njihovog opstanka, a ne profesionalizam. Tim centrima političke moći ne odgovara jedinstvo novinarske profesiji, niti bolja zaštita novinara, s obzirom da veliki deo svoje moći temelje na neprofesionalnom radu medija.
– Šta možemo da očekujemo od novog Zakona o javnom informisanju i medijima?
– Ništa posebno. Centri političke i finansijske moći neće dozvoliti ( što je i do sada bila praksa) da se konsoliduje javni medijski prostor, niti da se smanji uticaj privatnih medija. Nije im u interesu da se naprave mehanizmi koji bi unapredili profesionalizam medija.
Gubitnik
Strah od gubitka posla je gori od samog gubitka posla! U Uvodnoj belešci istraživanja “Od novinara do nadničara – prekarizacija rada i života” iz 2015. godine sociolog Srećko Mihajlović, rukovodilac istraživaćkog tima, ukazao je na posledice sve nesigurnijeg rada i života medijskih radnika: “Strah od gubitka posla je kao da svake sekunde gubite posao i ponovo, i ponovo i ponovo…”
Sa gubitkom posla i smanjenim ili nikakvim šansama za novi, polako počinje da se gubi – sve. Kad društveno isključivanje jenom počne, ukazuje Mihajlović, onda se njene dimenzije kumuliraju, dobijaju na sinergiji, ubrzavaju padanje:
– Кad se sve skupi ti vidiš da nisi više ti. Sa promenom rada, tog temelja na kojem si gradio svoj idenitet, promenilo se sve. Toliko si se promenio da si sada neko drugi. Da si toliko toga izgubio da i sam osećaš kako postaješ gubitnik. I bićeš sve što drugi hoće! Baš takav si im potreban!
Propagandisti
U regionu je, ocenjuje Mlivoje Mihajlović, stanje vrlo slično stanju medija u Srbiji:
-Veći deo medija se udaljava od profesije i njihova društvena uloga se svodi na podršku vladajućim političkim opcijama ili interesnim grupama. U svetu je, s početkom rata u Ukrajini, došlo do ozbiljne konsolidacije medija na dva bloka. Zapadni blok podržava interese svojih država u ukrajinskom sukobu, a istočni (prvenstveno ruski i delimično kineski) forsira svoje interese. Medijska slika sukoba u Ukrajini je konfuzna, kontradiktorna i netačna. Različiti izveštaji o istom događaju su doveli do apsurda novinarsku profesiju. Iako je u Ukrajini hiljade novinara, sve se svodi na PR tekstove i propagandu koja ima za cilj da utiče na ishod rata. Slično je i oko drugih problema, recimo na Bliskom istoku… Gotovo da nema izveštaja iz Centralne Afrike gde je bilo sukoba u Ruandi sa velikim brojem stradalih, ili poplava u Pakistanu… Sve je podređeno sukobu u Ukrajini… Ovo je godina velike krize novinarstva… Slobodni i profesionalni mediji su retkost, a njihov uticaj još manji.
Mreža
Sindikat novinara Srbije (SINOS) inicirao je formiranje MREŽE MEDIJSKIH SINDIKATA SRBIJE (MeMSS) da bi se poboljšao socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika i ojačala pozicija za pregovore sa poslodavcima.
Povezivanje sindikata u „Mrežu“ predstavlja pripremu za socijalni dijalog u medijskoj sferi koji je je Akcionim planom za realizaciju Medijske strategije predviđen za poslednji kvartal u 2022. godini.
Sindikat novinara Srbije, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, organizovao je krajem prošle godine tematski dijalog o statusu novinara u kojem su učestvovli predstavnici svih sindikata u medijima Srbije, predstavnici Udruženja novinara Srbije(UNS) i Nezavisnog udružnja novinara Srbije (NUNS) akademske zajednice, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva rada, OEBS.
Učesnici dijaloga saglasili su se da je za bolji radno pravni i profesionalni status novinara i drugih medijskih profesionalaca potrebno potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.
