ENB92 se naljutio na Pink ko malo dete. Pa su od smešne situacije napravili dramu. Shvatam ih potpuno. Dok je Željko Mitrović utvrđivao obim grudi sisatih turbofolkerki i bio pi ar menadžer Vidovite Zorke i Kleopatre, B92 je tražio rupe na koaksijalnom kablu. Dok je Željko imao konsultacije sa Zoricom Brunclik oko uređivačke koncepcije, B92 je izveštavao sa beogradskih ulica u konsultacijama sa suzavcem. Željko je, ipak, na vreme shvatio, negde 6. oktobra, da je JUL pogrešna opcija, pa je prešao na konsultacije sa Bebom Popovićem. A B92 se, negde baš u to vreme, vratio u svoje prostorije gde je do tada sedeo živi dokaz da ljudi mogu ličiti na faunu reke Nil, po imenu Nemanja Đorđević. Malo je, priznaćete, mnogo, da posle svega toga B92 pristane da ih jedan takav „JUL je kul medijski magnat“ još i zajebava. Tako da to više liči na skrivenu nameru nego na skrivenu kameru.
Pogotovo što je deo ekipe emisije koja pravi dotičnu skrivenu kameru u ono vreme stvarao propagandne emisije srpske policije, u situaciji kada ta ista nije rešila nijedno veliko ubistvo, i kada su plevili od batina demonstrante po beogradskim ulicama. Pa kad sveže prebijen stigneš kući sa mitinga, možeš da gledaš kako neustrašivi srpski policajci hapse obijače trafika. Nema to veze, šta je bilo bilo je, ajd sad da se zezamo.
Ideja za skrivenu kameru je, ruku na srce, odlična. Očekujem da u sledećem izdanju naprave situaciju da Mira Marković zove Željka Mitrovića na sastanak u pećinu, jer, navodno, želi da mu plati za onih dva miliona emitovanih reklama Jugoslovenske levice. Pritom da uporede isti snimak od pre šest godina. Taj od ranije je, doduše, neoštar i isprekidan jer je Željko tako brzo trčao do Direkcije JUL-a da kamerman nije mogao da ga prati. I vikao: Ne treba da platite, pobogu Miro! Sada bi to bilo teško izvodljivo, pošto već četiri godine u mobilnom telefonu Željka M. stoji snimljena poruka: Koja Mira? Ne, ja vas ne poznajem, mora da ste pogrešili!
