EN
Strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) samo su jedan od alata koji se, pogotovo u Srbiji, sve više koristi u cilju zastrašivanja, ućutkivanja, kako novinara, tako i aktivista, rekla je 28. novembra programska menadžerka u Evropskom fondu za Balkan Katarina Tadić dodajući da je to deo šireg trenda sve veće represije kojoj svedočimo u društvu.
Na skupu povodom završetka prvog „SLAPP takmičenja za Zapadni Balkan“, koje je organizovao Evropski fond za Balkan u partnerstvu sa Građanskim inicijativama, Tadić je istakla značaj pokazivanja solidarnosti, i na ovaj način, sa onima koji su bili žrtve strateških tužbi.
Na proglašavanju rezultata takmičenja rečeno je da mu je cilj bio i da se istaknu efekti strateških tužbi protiv javnog učešća na slobodu izražavanja, građanski aktivizam i demokratiju u regionu, kao i sramoćenje onih koji te tužbe pokreću protiv svih koji rade u javnom interesu.
Takođe je cilj akcije bio da se podigne svest i pokažu solidarnost i podrška onima koji su na meti strateških tužbi, „da im se pokaže da nisu sami“.
Razmatrano je osam slučajeva iz regiona a oni koje rade na ućutkivanju kritičkih glasova novinara, aktivsta i onih koji dele za javnost važne informacije svrstani su u tri kategorije.
U kategoriji „Ometač transparentnosti“ u trci za „titulu“ bili su beogradski gradonačelnik Aleksandar Šapić, bivši zamenik premijera Severne Makedonije Kočo Angjušev i bivša glavna tužiteljka u Tirani Elizabeta Imeraj.
Ekspertski žiri odlučio je da „titulu“ podele Šapić i bivša albanska tužiteljka.
U drugoj kategoriji, „Ekološki štetočina“, gde se ističu oni koji su podizanjem strateških tužbi naštetili ekološkom aktivizmu ili izveštavanju, takođe su bila tri nominovana od kojih je dvoje podelilo „titulu“ – Renco SPA Albania i braća Burzanović, vlasnici kompanije Hidro lodžistik iz Crne Gore.
Građani iz regiona glasali su onlajn i u trećoj kategoriji tzv. nagradu publike dodelili Zoranu Bećiroviću iz Crne Gore koji je tužio aktiviste zbog male hidroelektrane.
Kada je reč o životnoj sredini, Tadić je ukazala na slučaj Dragane Arsić, aktivne u „Odbranimo šume Fruške Gore“ i žrtve SLAPP tužbe, koja je rekla da kada se aktivisti bave nekim temama koje ne ugrožavaju interese moćnika, da su ostavljeni na miru i nisu targetirano napadnuti od strane medija i bliskih vladajućoj stranci.
„Međutim, onog momenta kada se zapravo ‘stane na žulj’ interesima nekih od domaćih biznismena, domaćih kompanija koje su bliske vlasti, odmah zauzvrat vidimo tužbe koje se pokreću protiv aktivista“, rekla je Tadić.
Na molbu da prokomentariše nedavnu izjavu šefa Misije OEBS u Srbiji Jana Bratua da bi Srbija trebalo da uđe u proces izrade zakonodavstva kojim se omogućava rano odbacivanje SLAPP tužbi, menadžer programa za javne politike u Građanskim inicijativama Uroš Jovanović rekao je da u srpskom zakonodavstvu već postoje određene odredbe koje mogu da se tumače na način da se koriste za prepoznavanje tih tužbi.
„Mi smo stava da ne treba raditi neku veću intervenciju… Naravno, diskurs je takav da sada postoji anti-SLAPP direktiva EU i da ona treba da se transponuje i to je obaveza Srbije kao buduće članice EU. Međutim, mi smatramo da već postoji dovoljno u zakonodavstvu, i da je praksa ta koja treba da se promeni“, rekao je Jovanović za Dnveni evropski servis agencije Beta.
I on se pozvao na primer ekološke aktivistkinje Arsić u Novom Sadu, koja je oslobođena po SLAPP tužbi i u čijem je slučaju sutkinja prepoznala javni interes, slobodu izražavanja, rekavši takođe da je „taj bunt i te aktivnosti za koje su aktivisti tamo tuženi na Fruškoj Gori zapravo važniji i veći od interesa tuženih“.
„Ta žica koju su oni presekli, to je zapravo bio bunt zbog nerada i nemara institucija. I to je pozitivni primer te prakse koja može da se primeni… Smatramo da već postoji dovoljno zakonodavstvo, samo u praksi treba da se sprovodi“, rekao je Jovanović.
Izvor: Dnevni evropski servis
