ENSLAPP tužbe, dobro poznati mehanizam pritiska na slobodu medija, stigle su na velika vrata i u Srbiju. Kompanija “Millenium team” podnela je 11 tužbi protiv raznih medija sa paušalnim odštetnim zahtevima od po 100.000 evra. Osnov je mahom isti. Gotovo sve redakcije, od lokalnih malih medija do TV N1, članice United Media, koja posluje unutar United Group, jednog od najvećih distributera na Zapadnom Balkanu, tužene su jer su izveštavale sa konferencija za medije Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke (NS). Jeremić je više puta govorio kritički o firmi “Millenium team” koja radi na nekoliko najvećih državnih građevinskih projekata, poput “Beograda na vodi”.
Kako “Millenium team” navodi u tužbama, ovakvim pisanjem mediji su povredili njihov poslovni ugled. Negirali su bilo kakvo učestvovanje u koruptivnim radnjama i naveli da su novinari morali da ih pozovu za komentar i proveru ovih navoda pre nego što objave tekst.
Tužbama se traži po 100.000 evra po tekstu jer, kako tvrde, ”žig ove kompanije kontinuirano gubi svoju vrednost na tržištu i svaki tekst umanjuje dodatno njegovu vrednost za iznos opredeljen ovim tužbenim zahtevom”. Dodaju i da zbog svega ovoga ”strepe od mogućnosti da će poslovni partneri odustati od saradnje” sa njima.
Na meti ove kompanije su se našli lokalni mediji sa juga Srbije poput agencije Jugpress, protiv koje su podnete dve tužbe, portal Info Vranjske, zatim dnevni list Danas, TV N1, TV Nova S i Adria media group.
U saopštenju kompanije “Millenium team” se navodi da “očigledno je da već neko vreme postoji sistematska i organizovana praksa iznošenja neistina na račun kompanije i njenih vlasnika, koje prete da unište reputaciju i pričine nenadoknadivu štetu kompaniji. Razumemo, ali ne opravdavamo što to čine predstavnici stranaka, iz svog političkog interesa, ali ne možemo da prihvatimo da to prihvataju i šire mediji, od kojih prema zakonu i prema pravilima profesije očekujemo da štite javni, a ne politički interes”.
”To je novac koji niko od nas, ni svi mi zajedno u redakciji, nismo u životu videli, niti ćemo videti. Mi bismo bili presrećni da u ovom trenutku imamo 10.000 evra na raspolaganju. Prosto, znali bismo da možemo da funkcionišemo“, istakla je Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica Jugpressa.
“Reč je o novom pritisku na Info Vranjske , koji ne bi smeo, ako je ovo iole pravna država, da izazove bilo kakve pravne posledice. Ne plašimo se, ne menjamo uređivačku politiku i ne osećamo se krivim što profesionalno radimo svoj posao. Uostalom, kako ćemo izveštavati sa bilo koje konferencije za novinare ako ne prenosimo ono što se tamo govori? Ovo je direktan napad na nas, novi pokušaj da nas unište i utišaju i taj jedan makar slabašan glas javnosti koja ne želi da ćuti i žmuri na sve ovo što se dešava u stvarnosti “ rekao je urednik Info Vranjskih Saša Stojković.
Mediji su preneli informacije trećeg lica, kaže Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koje jesu od javnog interesa i verodostojno su prenete. Podseća da Milenijum tim nije tražio demanti, niti su zahtevali objavljivanje odgovora ili ispravke određene informacije. Ocenjuje da se radi o „ogromnom pritisku koji se vrši ne samo finansijski, nego po svakom pitanju“, a koji može da dovede do sužavanja slobode medija, možda čak i do gašenja nekih naročito lokalnih medija zbog troškova za sam odgovor na tužbu, advokate, itd.
Termin ”strateške tužbe protiv učešća javnosti“ (SLAPP) odnosi se na nasilne tužbe koje se pokreću radi utišavanja kritičkog izražavanja. Tipično je da ih podnose moćne osobe ili preduzeća protiv svojih kritičara, koji mogu biti, na primer, novinari, ali se upotrebljavaju i u slučajevima javnih kampanja ili istaknutih pojedinaca u društvu.
SLAPP tužbe su dobro poznat fenomen u Evropi. Primera radi, protiv ubijene malteške novinarke Dafne Karuana Galicije podneto je u jednom trenutku 47 tužbi za klevetu, a pokrenule su je uglavnom malteške poslovne i političke ličnosti izložene u njenim istragama, sa namerom da je zastraše.
U Francuskoj su kompanije povezane sa “Bollore Group” pokrenule više od 20 tužbi za klevetu protiv novinara, advokata, aktivista i nevladinih organizacija koje istražuju navodne kršenja ljudskih prava na plantažama afričkog palminog ulja. Sam broj slučajeva jednog tužioca ukazuje na nameru moćne poslovne grupe da ućutka svoje kritičare.
Irski milijarder Denis O’Brien je tokom poslednje decenije na gotovo godišnjoj osnovi podizao slučajeve klevete protiv medija u zemlji. Među njegovim ciljevima bili su irski javni emiter RTE, The Irish Independent, The Irish Times, Associated Newspapers (izdavači irskog Daily Mail-a) i magazin The Phoenix. Business Post, takođe meta neuspešne tužbe, prebrojao je ukupno 22 predmeta koje je O’Brien pokrenuo protiv medija na irskom Visokom sudu.
U Sloveniji, od avgusta 2020, novinari web stranice Necenzurirano Primož Cirman, Vesna Vuković i Tomaž Modic su dobili po 13 različitih privatnih tužbi, dakle ukupno 39, koje je protiv njih podneo Rok Snežič, poreski stručnjak i nezvanični finansijski savetnik slovenačkog premijera Janeza Janše.
U Poljskoj se opozicioni list Gazeta Viborča suočava sa 55 aktivnih parnica. Određeni broj ovih tužbi podnela je vladajuća Stranka prava i pravde (PiS), koja se – zajedno sa predsednikom stranke Jaroslavom Kačinjskim – često okretala sudskom uznemiravanju kao sredstvu za utišavanje kritičara. Jedna od ovih tužbi, pokrenuta protiv profesora prava Vojceha Sadurskog, podneta je istog dana kao zasebna tužba protiv akademika od strane javnog emitera TVP.
Upravo ovakva situacija je inicirala stvaranje CASE ( Coalition against SLAPPs in Europe ) koalicija nevladinih organizacija iz cele Evrope ujedinjenih u prepoznavanju pretnji koje SLAPP tužbe predstavljaju.
CASE, u ime novinara, aktivista, zviždača, zaštitnika ljudskih prava i drugih lica pogođenih ovom taktikom, radi na razotkrivanju pravnog uznemiravanja i zastrašivanja, kao i na zaštiti prava onih koji javno govore o određenim temama, i zalaže se za usvajanje sveobuhvatnih mera zaštite.
Sve veći broj dokaza ukazuje na jasan trend upotrebe različitih oblika SLAPP tužbi u Evropi i na potencijalno poguban uticaj ove taktike na javni interes širom kontinenta. Iako zakoni protiv SLAPP tužbi postoje u nekoliko država u svetu, u Evropi ne postoji posebno zakonodavstvo, a postojeće mere zaštite su ograničene i nisu ujednačene.
EU je prepoznala važnost pružanja pomoći osobama koje su na meti SLAPP tužbi i istražuje korake za rešavanje problema. Evropska komisija je trenutno u procesu mapiranja obima njihove upotrebe i preispitivanja sopstvene pravne nadležnosti za donošenje zakona. Trenutno, međutim, ne postoji evropski dokument o standardima zaštite ljudskih prava u slučaju pretnje SLAPP tužbama kojim bi se EU mogla rukovoditi u donošenju mera protiv SLAPP-a.
Najnoviji primer iz Srbije pokazuje da je upravo takav dokument neophodan.
