[box align=’box-left’ id=’4952′]
A Slavko Ćuruvija se borio protiv prototipa osoba o kojima čitamo u enciklopedijama, a koje pomenuta Smajlovićka zastupa.
Na primer: Urednike novina je imenovao lično, i niko ko nije imao pismeno odobrenje partije nije se mogao baviti novinarstvom. Koristeći apsolutnu kontrolu nad štampom, postepeno je gradio legendu o sebi kao o čoveku koji je uvek u pravu i koji može da reši sve političke i ekonomske probleme. Lično je, u vremenskim razmacima, preuzimao vođenje ministarstava unutrašnjih poslova, vojske i oružanih poslova, Ministarstva inostranih poslova, gradskih uprava, javnih radova i ponekad istovremeno bio na čelu više ministarstava, a ujedno bio predsednik vlade i vođa najmoćnije stranke. Opoziciju je slistio.
Prepoznajete li ovu ličnost i koga Smajlovićka brani na grobu Ćuruvije!
Ako ne prepoznajete, na vašu štetu. Ovo su izvodi iz biografije Benita Musolinija, svaka sličnost nije slučajna, pa vi vidite!
