EN
Horoks smatra da čak i ako njihova svrha nije da vređaju, poslednje EU procene o medijskim slobodama u zemljama kandidatima na zapadnom Balkanu o slobodi medija deluju tužno.
Horoks kaže da se izveštaj o Srbiji „teši usvajanjem nove medijske strategije u zemlji, ali primećuje odsustvo bilo kakvog poboljšanja u ukupnom okruženju za slobodu izražavanja. Oprezno primećuje da pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima ostaju izvor ozbiljne zabrinutosti.
Problemi koje su autori izveštaja opisali proširili su se po regionu i na neke države članice EU, podseća Horoks.
„Šokantno je da se Bugarska nalazi na 112. mestu od 180 zemalja u 2021. na Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica. Mađarska je na 92. mestu, dok je Srbija na 93. mestu,“ podsetio je on.
Prema njegovim rečima, slučajevi ugnjetavanja medija u nekim državama zapadnog Balkana „podstiču zemlje koje teže pristupanju EU da veruju da kršenje slobode izražavanja i pripitomljavanje medija nisu prepreka članstvu u evropskom klubu“.
„Srbija je najbolji primer. Vlada izjednačava kritičko novinarstvo sa antiustavnom aktivnošću i ne okleva da nezavisne medije prikaže kao dobavljače lažnih vesti koje su umešane u hibridni rat protiv nje“, napisao je Horoks.
Podsetio je da su „neki političari iz vladajuće stranke povezali nezavisne medije sa organizovanim kriminalom, dok su drugi sugerisali da su nezavisni mediji umešani u terorističke aktivnosti“.
Horoks kaže i da policija u Srbiji ne istražuje pritužbe nezavisnih novinara na fizičke napade i druge oblike uznemiravanja, dok slučajevi koji i stignu do suda retko rezultiraju osudama, što je stvorilo klimu nekažnjivosti.
On je podsetio na slučaj državnog Telekoma Srbija „koji koristi antikonkurentsku praksu da ojača svoju poziciju u TV sektoru i proširi svoje pozicije u Hrvatskoj i Sloveniji.
„Kombinacija nedostatka transparentnosti na srpskom medijskom tržištu, upotrebe državne pomoći i vladinog regulatora daju Telekomu Srbije nepravedne prednosti i prete da istisnu druge operatore koji nisu povezani sa Vladom Srbije. Ovo je prijateljski kapitalizam u praksi“, napisao je Horoks.
Dodao je da „stručnjaci za konkurenciju u EU dobro znaju šta se dešava. Šira publika donosilaca odluka sada treba da poveže tačke i razmotri geopolitičke posledice izazvane iskrivljenim medijskim tržištem koje je zauzvrat oblikovala jednopartijska država kao što je Srbija “.
„Lideri EU trenutno ne vide situaciju kao dovoljno ozbiljnu da bi mogli preduzeti mere u Srbiji ili negde drugde“, napisao je Horoks, dodajući „ironično je da EU povećava svoju podršku Srbiji kada se vladavina prava pogoršava, a rastu sponzorirane dezinformacije“.
Srpski lideri mogu samo da zaključe da je EU srećna zbog toga što imaju tortu i gledaju je kako je jedu, dok javni stavovi o evropskim integracijama postaju sve skeptičniji. “
„Vreme je da lideri EU preispitaju poruku koju šalju“, napisao je Horoks za Euractive.
