EN
Od šest članova koje je prošle sedmice među 46 kandidata izglasao Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), troje je reizabrano na još jedan mandat od pet godina, dok je tri kandidata po prvi put na toj poziciji.
Jučerašnji jednoglasni izbor producenta Branislava Klanščeka na mesto predsednika UO RTS i postavljanje advokata i politikologa Miroslava Nikolića za njegovog zamenika, za pojedine poznavaoce prilika ali i kandidate u aktuelnom izboru, neće doneti nikakve promene u radu javnog servisa, pogotovu u infortmativnom programu na koji ima najviše zamerki.
Stručni saradnik Instituta za fiziku i jedno od imena koje se našlo na listi od 64 potencijalna kandidata za članstvo u Odboru, Slobodan Prvanović, smatra da je razlog tome što sam izbor ali i novi sastav jasno pokazuju da je članstvo birano po principu pravljenja jedne službe koja će, kao i do sada, raditi u propagandne svrhe za vladajući režim, te da je to “potpuno jasno”.
– Nema nikakve šanse da taj Upravni odbor i RTS budu onakvi kakavi bi po zakonu morali da budu. U ovom sastavu Odbor će možda biti za nijansu bolji, u smislu nekog doziranog pristupa opozicije i uopšte aktera drugačijeg mišljenja. Biće možda malo manje skrivanja istine o tome kakva je situacija u Srbiji, i možda će RTS malo manje istupati kao propagandni servis vladajuće stranke, kaže Prvanović za Danas.
Iako su tri kandidata po prvi put izabrana na mesto člana Upravnog odbora RTS-a, to ne znači da do sada nisu boravili na sličnim pozicijama, kakav je slučaj profesora Miliovoja Pavlovića, koji je u Odbor došetao pravo sa čelne pozicije Programskog saveta te medijske kuće.
Kako naš sagovornik veruje, Pavlovićev izbor u Upravni odbor je dovoljan signal u čijoj pozadini može da se iščita koja je namera stajala u osnovi biranja kandidata.
– Pavlović ne samo da je bio ministar u onoj socijalističkoj Vladi Radomana Božovića, ne samo da je bio prorektor na Megatrend univerzitetu što mislim da je u jednu ruku blamantno, već je, najbitnije za ovo što se trenutno dešava, dok je bio predsednik Programskog saveta (PS), u publikacijama tog organa, na jednom mestu, veoma groznom formulacijom pozvao građane da ne učestvuju u protestima protiv režima 2019, a one koji u njima učestvuju, osudio. Dakle, Savet se direktno umešao u uređivanje političke scene, umesto da se bavi programskom politikom, koja je tada bila skandalozna, podseća Prvanović.
Kada takav čovek “avanzuje” i stavite ga u UO, jasno je da je ideja iza toga da se formira jedan propagandni servis, ubeđen je Prvanović.
– Ipak, shodno situaciji u kojoj se nalaze i Srbija i vladajući režim, u odnosu na međunarodni faktor, jasno je da će RTS morati tu propagandu malo da olabavi, samo je pitanje doziranja. Koliko će da puste opoziciju u program, da li će to da se meri sekundama ili minutima, ili će možda dobiti i sat, i u kom terminu će to biti.
Međutim, to nije ono što nam treba od javnog servisa, to nisu suštinske promene. Zna se šta je zakon, šta je objektivno informisanje. Znači, ako treba da ima opozicije 24 sata dnevno zato što je to aktuelno, treba da je ima toliko. I obratno. Nešto je aktuelno danas i neće biti sutra, ne možemo da prepišemo da će dnevno biti “toliko i toliko” neke stranke, pa nisu to lekovi da se daju u miligramima i dozama, to je besmisleno, objašnjava Prvanović.
On skreće pažnju da nažalost i opozicione stranke prihvataju takvu kompromisersku igru, što mu se, kaže, ne dopada.
– Nije principijelno prihvatljivo i praktično će se njima olupati oglavu. jer će narod videti da oni tu praktično trguju, a ne da vode principijelnu borbu protiv ove javne okupacije u kojoj se država nalazi, zaključuje Prvanović..
Sagovornik Danasa napominje da nije očekivao da će njegova kandidatura biti prihvaćena, iako je bilo “matematičke verovatnoće “ da ona prođe.
– Bio sam svestan toga da neću imati velike šanse, pogotovu ako se uzme u obzira da sam prateće pismo, u kom je trebalo da obrazložim kandidaturu, iskoristio da najdirektnije iskritikujem REM. Isprozivao sam ih za to kako su sramno radili svoj posao, da članovi Saveta treba da se stide zbog stvari koje su radili u prethodnom periodu. Uz dopis sam poslao i pisma koja smo im do tada slali mi iz akademske zajednice, da ih imaju na jednom mestu. Gledao sam da ih napadnem sa svih strana. Naravno da se moja šansa da budem izabran posle toga mogla meriti promilima.
Ipak, ono što je dodatno potvrdilo moje sumnje je činjenica da sam sredinom januara dobio insajdersku informaciju iz SNS-a da su odlučili da ja ne prođem. To je još tada bilo odlučeno, i to u stranci na vlasti, dok su ostali dobili dorektivu kako da glasaju. Kada je namešten izbor patrijarha, što ne bi bio i izbor UO javnog servisa, upitao je Prvanović.
Podsetimo, mandat šestorici članova UO istekao je još sredinom aprila, a javni servis bio je gotovo tri meseca bez tog upravljačkog organa, jer je izbor propao u tri navrata, zbog nedostatka kvoruma za dvotrećinsku većinu na sednicama Saveta REM.
Ni prividno jednaka zastupljenost različitih političkih struja
Ipak, kako Prvanović zaključuje, ko će formalno biti izabran u članstvo Odbora, nije tako ni bitno, a pokazao je to i navedeni primer.
– Mislio sam da će izabrati pet imena koja su sigurna i njihova i jednog ko je kritički nastrojen, čisto da se napravi neravnoteža, da se diže galama i da se stvori utisak da postoji ravnomerna zastupljenost svih strana, a da ta jedna osoba nema nikakve šanse da išta izgura ili se izbori za neku svoju odluku. Onako kako je to urađeno u REM-u. Tako Savetu REM-a ne može formalno da se zameri da je monolitno uređen. Upravni odbor RTS-a, kako je sada formiran, ne odaje ni prividno takvu sliku. Zato sam uveren da ne grešim kada kažem da je Odbor u ovakvom sastavu, ispostava vladajuće SNS, poručuje Prvanović.
