Slučaj In medije: Sud treba da utvrdi da li su deca trpela posledice zbog objavljene fotografije

Mediji moraju sa dodatnom pažnjom izveštavati o događajima u kojima su učesnici deca. Dozvola roditelja za snimanje, fotografisanje dece i/ili intervju sa decom je neophodna. Međutim, ona nije obavezna ukoliko se radi o javnom događaju za koji se zna da će biti ispraćen od strane medija. Inđijski portal In medija našao se na meti tužbi jer je kao ilustraciju za tekst o poklonu koji su učesnici (deca) dobili na jednom javnom događaju, koristio fotografiju sa tog događaja. Sada sud treba da utvrdi da li su deca trpela posledice zbog objavljene informacije.

 

“Početkom godine inđijski portal In Medija objavio je da su na prijemu kod predsednika opštine Vladimira Gaka uspešnim mladim karatistima podeljeni paketi u kojima su se nalazile i teglice meda. Ispostavilo se da je u pitanju ‘Fruškogorski Skočko – radost u kući’ – lokalni brend meda koji se reklamira kao afrodizijak”, piše Raskrikavanje. 

 

Tekst je izazvao nezadovljstvo predsednika opštine, a na sajtu opštine objavljen je i odgovor predsednika karate kluba u kojem deca treniraju.

 

Nedugo zatim, na adresu In medije počele su da stižu tužbe od strane roditelja malih karatista. Do sada ih je bilo sedam.

 

Prema pisanju Raskrikavanja, roditelji vide problem u tome što je uz tekst o „Skočku” objavljena i fotografija, koja je preuzeta sa sajta opštine, a na kojoj se vide lica maloletnika. Oni smatraju da je In medija prekršila Zakon o javnom informisnaju i medijima (ZJIM) u delu koji se tiče zaštite maloletnika i da im je povređeno dostojanstvo. 

 

Naime, kako je navedeno u jednoj tužbi, maloletnik je nakon objavljivanja teksta sa fotografijom „postao predmet ponižavajućih komentara u javnosti, kako neposredno u školi i sredini u kojoj se kreće, tako i putem mreža“, jer ga sporni članak „dovodi u vezu sa upotrebom sredstava za potenciju i (…) sa seksualnom aktivnošću”.

 

Urednica In medije Verica Marinčić kaže za NUNS da na pomeutom događaju nikome nije smetalo što su svi slikali decu, ali je nekom zasmetalo što su oni objavili šta je bio sadržaj paketa.

 

 

“Nigde nije navedeno ni jasno istaknuto da fotografije sa opštinskog sajta koje oni objavljuju sa bilo kakvih aktivnosti nisu za dalju ditribuciju ili da treba tražiti dozvolu autora fotografije ili onih koji su na fotografiji. Ne vidim šta pravi razliku, ako su svi portali objavili istu fotografiju, da sam ja stavila i sliku pčele, mogli bi dovesti u vezu decu sa tim. To nema veze nikakve”, objasnila je Marinčić.

 

“Ako sam prekršila zakon u smislu objavljivanja fotografija maloletnika onda nisam ni prva ni jedina, tako da očekujem da se po istim aršinima takva pravda zastupa i da se roditelji naplate i od ostalih”, dodaje ona.

 

Za fotografisanje na javnom događaju nije portebna dozvola, ali…

 

Programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, advokatica Milena Vasić kaže da mediji uvek treba da traže pristanak roditelja za objavljivanje informacija o detetu, a naročito fotografije. Međutim, kako kaže, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM), načelno nije potrebna saglasnost za objavljivanje fotografije koja je nastala na nekom javnom događaju.

 

“Ako se radi o zapisu sa javnog skupa, nije potrebna saglasnost, odnosno pristanak, i tu se ne razdvajaju maloletna lica od punoletnih”, kaže za NUNS Milena Vasić. 

 

 

Ipak, ona u ovoj situaciji vidi potencijalni problem.

 

“Ako se fotografija koristi u nekom drugom kontekstu, onda je potrebno da se ponovo traži pristanak za objavljivanje fotografije, bez obzira što su oni (IN medija, prim. aut) preneli fotografiju koja se nalazi na sajtu opštine”, pojašnjava Vasić.

 

Ona dodaje da u slučaju da fotografija nije objavljena, odnosno, da su novinari samo pisali o događaju, mogao bi se primeniti član 93 ZJIM koji kaže da nije potrebna saglasnost ukoliko interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom, preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje.

 

“Da li je objavljivanje ove informacije bilo u javnom interesu? Ja mislim da jeste. Da li je bilo neophodno objaviti sliku? Mislim da nije, ali to i dalje ne znači da je tužba osnovana. To je nešto što mora da se utvrdi u sudskom postupku, da se utvrdi da li su deca zaista trpela posledice zbog objavljivanja ove informacije, odnosno fotografije”, navodi Milena Vasić.

 

Višestruke tužbe  – karakteristika SLAPP-a

 

Protiv In medije podneto je sedam tužbi i sve roditelje zastupa isti advokat. Prema pisanju Raskrikavanja, tužbe su gotovo istovetne.

 

Advokat koji zastupa maloletne tužioce i njihove roditelje, Vladimir Ališić, izjavio je za ovaj medij da zakon u Srbiji ne poznaje pojam SLAPP tužbi i da nije bilo moguće pokrenuti objedinjeni postupak.

 

„U našem zakonodavstvu ne postoje SLAPP tužbe i ne postoje kolektivne tužbe. Tužioci traže naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, tako da je i svaki postupak svojstven ličnosti pojedinog tužioca. Činjenice o kojima se raspravlja nisu iste u slučaju svih tužilaca… Smatram da upravo iz ovih razloga nije moguće objedinjavanje postupaka u jedan parnični postupak, što ni tužena strana nije predlagala na dosad održanim ročištima”, rekao je Ališić za Raskrikavanje.

 

Milena Vasić kaže da postoje naznake da se radi o SLAPP tužbama (strateške tužbe protiv učešća javnosti). 

 

“Komitet ministara Saveta Evrope je ove godine izdao smernice kako da se prepozna SLAPP. I kada se pogledaju ti kriterijumi, ovde se vidi iz brojnosti tužbenih zahteva i visine tužbenih zahteva da je svrha ovih tužbi neka vrsta sankcija za medij, a ne zaštita prava deteta”, kaže advokatica.

 

“U elemente slapp-a spada, pre svega, pitanje da li je toj deci zaista povređeno neko pravo, u smislu da li su oni zaista trpeli posledice zbog ovog teksta koji je objavljen ili su te posledice ‘izmišljene’, da tako kažem. Odnosno, da li se ta zaštita prava na privatnost koristi u cilju u kom je ona ustanovljena; da zaista zaštiti privatnost ili da šikanira medij. I mi to možemo da vidimo iz brojnosti tužbi, iz visine naknade štete jer to je suština kada pogledate prirodu tih zahteva koji su ogromni za jedan mali medij, koji stvarno imaju potencijal da ugase taj medij”, objašnjava Vasić i dodaje da su tužioci u ovom slučaju mogli da podnesu jednu zajedničku tužbu.

 

Milena Vasić ističe da su SLAPP tužbe najčešće neosnovane, ali da svako ima pravo da traži pravdu na sudu.

 

“Sa osnovom ili bez njega, oni mogu da tuže za nešto što bi se kasnije naknadno u sudskom postupku utvrđivalo da li je istina ili nije. Treba zaista ući u srž probelma i videti da li su deca trpela štetu zbog toga”, navodi Vasić.

 

Ona ističe da je u pitanju situacija od javnog značaja, ali izuzetno specifična jer deca nisu mogla da se izuzmu iz samog događaja i apeluje na medije da pažljivo izveštavaju o događajima u kojima su učesnici deca.

 

Kažnjavanje i zastrašivanje novinara i građana   Verica Marinčić smatra da je cilj tužbi protiv In medije da se otkrije ko je bio izvor informacije, ali  i da se zastraše građani i izvrši veći pritisak na In mediju.   “Pošto ne mogu da utvrde ko je izvor, a ne mogu da poreknu da je bilo tako, oni sad kreću sa tim tužbama, a ako neko neće da tuži, onda je on taj koji je to rekao”, navodi novinarka.   Ona kaže da nije prvi put da se sagovornici In medije “kažnjavaju” pozivima, ucenama i pretnjama.     “Mi sada ni ne možemo naći sagovornike i kad ih nađemo, ne smemo objaviti identitet jer se ljudi boje, a hoće nešto da kažu… To je poruka i građanima, nikakvu vrstu kritike i nezadovoljstva i bilo čega ne možeš da iskažeš, a da ne zažališ”, zaključuje novinarka.