[box align=’box-left’ id=’471′]
Pustiš pevca na prag, popeće ti se na glavu, kaže narod. Odakle ovim našim političkim umetnicima Mile Dodik? Zašto su ga pustili na prag? Zašto ga vodaju okolo, skidaju gaće i ljube se, pokazuju ga na stranačkim i predizbornim skupovima, drže ga pored sebe na tribini, posećuju ga svako malo? Nije čudo da se obezobrazio, arogantan i nepristojan kakav je već.
Mile Dodik je – da to odmah razjasnimo – predsednik jednog entiteta u izvesnoj susednoj državi. To što u tom entitetu ogromnom većinom žive etnički Srbi – posledica je izvesnih istorijskih događaja o kojima i mi i haški Tribunal sve znamo, hvala lepo. Iz te etničke okolnosti Mile Dodik kao i svi oni pre njega, počev od Radovana Karadžića čiji je Mile naslednik, izvlače svoje veoma sumnjivo pravo da se mešaju u unutrašnje poslove Republike Srbije, susedne suverene države. Dobro: mešao se i Milošević itekako u unutrašnje poslove Republike Srpske (o BiH da ne govorimo!), ali na pogrešan način, što je druga priča i što ne daje Dodiku pravo da se lakta u srbijanska posla, sve živeći u Laktašima, BiH.
Mile Dodik je ovih dana prevršio svaku meru: počeo je da se meša u sastavljanje te neke buduće vlade u Srbiji, jer da se njemu ne sviđa da Čedomir i LDP eventualno u tu vladu uđu. Mile je indigniran i užasnut jer njega ne pitaju kad sastavljaju vladu, a umeju da ga vodaju okolo kao međeda. On ima primedbe na Čedomira (imam i ja, pa šta, mada sam državljanin Srbije): te Kosovo, te ovo, te Republika Srpska itd. Nešto se ne sećam da je Mile Dodik, biznismen iz Laktaša, imao primedbe na propise o „nacionalnoj nivelaciji“ iz 1992-3, kada su profesori univerziteta, primarijusi, lekari specijalisti i ostali ozbiljni stručnjaci dobijali metlu u ruke da čiste ulice jer su, kako da vam objasnim… druge vere i nacije, je li. Ne sećam se ni da je politički istupio povodom masovnih zločina i etničkog čišćenja. Znam, znam: Mile je više puta rekao da je spasavao pojedince, pomagao im itd; to je lepo i dobro i to je ljudska dužnost, znamo. Ali: Mile Dodik je političar i trebalo bi da se odredi oko tih neprijatnih tema, a ne da svoje „srpstvo“ tako pragmatično i bestidno komercijalizuje, sve igrajući na Koštuničinu čuvenu „simetriju“ Kosovo – Republika Srpska i ljuljajući čamac svaki put kad se pojavi neki razuman i konstruktivan pristup. Pretio je otcepljenjem i referendumom; video je da srpska blesava politička klasa tu maglu kupuje.
Mile Dodik je pre svega politički hohštapler, munđos koji šiša svoje i tuđe ovce kako god zna – jer mu se to dopušta. Zašto je Borisu Tadiću toliko mio i drag, ne znam; možda je Mile simpatičan tata-Ljubi i čika-Risti. Sada je, međutim, trenutak da Vučko Jeremić, i dalje ministar inostranih poslova, pošalje u Sarajevo svom kolegi iz BiH jednu protestnu notu zbog detonacija Mileta Dodika i mešanja u unutrašnje poslove susedne i prijateljske države. Ne mislite valjda da će on to stvarno uraditi? Neće, jer se oni prepoznaju:
„Svetli mu se u mraku cigara,
Ja poznajem mojega drugara“.
