Слушају их и на гробљу

Када је Савет Републичке радиодифузне агенције објавио којих шест телевизија је добило дозволе за емитовање програма на подручју Београда, по чаршији су почеле да колају приче да су фреквенције заправо дељене по политичком кључу. Да ли је тако или није показаће се када се, поред телевизија које су публици познате одраније Арт, Студио Б, СОС и Метрополис, у етру нађу и две новоосноване станице Ентер и Плус. Гледаоци ће њихову премијеру причекати док емитери не обезбеде све техничке услове за рад.

Чиме су се станице добитнице истакле у односу на друге конкуренте  званично је још непознато, јер Савет РРА није доставио на увид јавности образложење ове своје најновије одлуке.

Међутим, незадовољство таквим решењем међу првима изразила је Демократска странка, посебно зато што се међу власницима београдских дозвола нашла и ТВ Плус. Демократе су забринуте и због тога што је пре ове одлуке националну радијску фреквенцију добио Радио Фокус који, како наводе у саопштењу, „крши све етичке кодексе”. Иза поменутог радија и телевизије Плус, у оснивању, стоји компанија „Интерспид”, односно њен власник Петар Комљеновић.

Ако је о садржају и евентуалној (не)пристраности будућег ТВ канала још преурањено судити, профил радија који се емитује на фреквенцији 98,8 већ има уочљиве контуре. Приликом пријављивања на конкурс представници те куће су нагласили да је њихов програм, поред осталог, намењен информацијама за возаче, да неће навијати ни за једну политичку опцију и да ће настојати да слушаоце привуку пре свега непристрасношћу, а политике ће бити онолико колико се мора. Колики је тај неопходни минимум не зна се, али је очигледно да се без политике ипак не може. Чак ни лети, ни у дане викенда.

Током суботњег преподневног контакт програма водитељ је позивао слушаоце да изнесу своје мишљење о оптужници против лица која су помагала у сакривању Ратка Младића. Да којим случајем не би промашили жељени смер, подсећа их да је не само нејасно шта су то скривили јатаци већ да се не зна ни које је то кривично дело заправо починио сам Младић. Одзив је био за сваку похвалу.

За разлику од других станица, где ток емисије усмерава водитељ, овде је „волан” у рукама слушалаца. Нема прекидања говорљивих ни кад се одлута од теме и прича крене о некој десетој ствари. До прекида, истина, долази када ваља пустити рекламни блок или обавестити јавност да ће представници Радикалне странке бесплатно делити примерке свог гласила у центру града у суботње подне. Види се да су неки од слушалаца чести учесници оваквих контакт програма и не крију познанство са водитељем. Иако разних година и образовања слушаоци листом деле заједничко уверење да актуелна власт свој народ не разуме а бели свет само вреба и спрема нове замке што посебно важи за Хашки трибунал.

Иако по стажу млад радио у кратком року ипак је изгледа стекао и завидну слушаност и верну публику. Једна од учесница суботње дебате (15. јул пре подне) навела је, рецимо, да омиљену станицу не пропушта ни када иде на гробље. И у таквим приликама ова професорка енглеског језика слуша Радио Фокус уз помоћ мобилног телефона, а иначе је пријемнике у свим просторијама у стану подесила на „фокусиране фреквенције”.

Сем похвала, слушаоци ауторима програма постављају и питања, као на пример, зашто – ако су српски радио (радио на српском) – пуштају музику Арсена Дедића када у Хрватској такав третман немају српски извођачи. Други слушалац укључење је почео директно тражећи да му водитељ каже „како се зове онај тужилац”. Овај, прилично затечен, покушао је с питањима, да ли је реч о републичком или неком другом, али како слушалац није могао да му помогне у присећању, на крају је закључио да је вероватно реч о оном специјалном тужиоцу што ће ето „да хапси и голубове писмоноше”. Укључују се ратни ветерани, али и млади који нису прошли кроз таква искуства, али им се диве. Има, наравно, и  незадовољних генералним развојем ствари у земљи па поручују „док се не дигне кука и мотика – па да једном завршимо с тим”, не прецизирајући овај наум до краја.