ENSložili su se sa Šabićevim ocenama da se mnogi organi još opiru odredbama ovog zakona i da ne žele da daju informacije koje građani traže, a mogu tako da se ponašaju zato što nema sankcija. Doduše, za pokretanje prekršajnog postupka je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja, ali ono nije kadrovski opremljeno za takav posao, i nije u stanju da obradi oko 220 predmeta koji su na njihovom stolu. Šabić je predložio, a Odbor prihvatio, da se nađe mogućnost da taj posao preuzme Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Prema podacima poverenika, mali broj državnih organa je ispoštovao obavezu da do 20. januara podnesu svoje godišnje izveštaje o radu u prethodnoj godini. Umesto na desetine hiljada organa i službi koje plaća budžet, takve izveštaje je podnelo tek njih 310, a tek 46 njih sadrži kompletne podatke koji su od interesa za javnost. Među njima nema nijednog javnog preduzeća – ni sa republičkog niti pokrajinskog nivoa vlasti, a svoje izveštaje javnosti nisu podneli ni najviši državni organi, pa čak ni sva ministarstva, među kojima ni Ministarstvo za kapitalne investicije. Skupština i Vrhovni sud su to učinili veoma transparentno, stavljajući na internet sajtove sve podatke o budžetskim i drugim sredstvima i njihovom trošenju.
Poslanici smatraju i da bi trebalo onemogućiti zloupotrebu zakona, pa je naveden primer u Prijepolju gde je agilni građanin zasuo državne službe brdom zahteva za najrazličitijim informacijama od javnog značaja, da bi zatim neke od njih polepio po uličnim banderama, kao svojevrsnu kampanju protiv pojedinih funkcionera i javnih ličnosti.
Šabić je uveravao poslanike da se u žalbama koje mu građani dostavljaju nađe „gomila gluposti i primitivizma’, što je stvar našeg duha i mentaliteta, ali da treba biti strpljiv i uporan, pa će vremenom stvari biti normalizovane. Takvo iskustvo su, uostalom, kaže on, imale i druge zemlje u tranziciji.
