U pismu upućenom zaposlenima u ovoj kući, koje je istaknuto na svim oglasnim tablama u zgradi RTS, on dodaje i da posle Nove godine RTS prima 100 do 150 honorarnih saradnika, ostalima mora da otkaže saradnju, kao i da na prinudni odmor pošalje 500 stalno zaposlenih i da otpočne sa trećim talasom socijalnog programa za oko 500 zaposlenih.
„Naša je procena da ima oko 800 zaposlenih koji ne ispunjavaju kriterijume neophodne RTS-u. Njhovim odlaskom smanjuju se troškovi za oko deset miliona evra na godišnjem nivou“, navodi Tijanić u pismu.
Prema njegovim rečima, budući da evropska praksa preporučuje sistem dvostrukog finansiranja javnih servisa, putem pretplate i prihoda od marketinga. RTS je po veličini i zakonskim obavezama projektovan za ukupni budžet od oko 100 miliona evra. „Samo smo u jednoj godini – 2008, od ponovnog uvođenja pretplate imali takav prihod. Već 2009. godine priliv je iznosio 87 miliona evra, a prošle godine 81, 5 miliona evra. Poređenja radi, napominjem da je 1997. prihod RTS od takse za brojilo dostigao je 160 miliona maraka, što je u odnosu na današnju kupovnu moć iznosi skori 200 miliona evra“, istaknuto je u obraćanju zaposlenima na RTS-u. U pismu se napominje i da je, s obzirom da već godinama od marketinga RTS prihoduje između 22 i 23 miliona evra, neophodna pretplata od oko 80 miliona evra ili 75 procenata naplaćene pretplate. Kako dodaje, Srbija je ove godine zvanični agencijskim merenjem proglasila RTS za najgledaniji program tokom 272 dana, dok sve ostale televizije zajedno imaju samo 44 dana.
„Kao vaš poslodavac, mirno kažem da su napadi na RTS prouzrokovani neoprostivim činjenicama da građani imaju najviše poverenja u RTS, što potom proizvodi višemilionsko dnevno gledalište“, navodi Tijanić. Međutim, on kaže da dolaze teška vremena „kada više ništa nije sigurno“. „Ni redovna zarada, ni radno mesto, ni programska stabilnost i kad nijedan zaposleni u RTS ne može da izbegne efekte koji su se sručili na sve“, napominje se u pismu.
Prema Tijanićevim rečima, RTS danas prinudno posluje po principu tri trećine, od kojih jednu trećinu ukupnog prihoda uzima država za poreze, PDV i ostala davanja. Druga trećina, kako dodaje, odlazi na troškove svih programa koje sami snimaju i kupuju, dok je trća zbir zarada, stimulacija i honorara. Zbog svega toga, Tijanić kaže da će u razgovorima sa Vladom i nadležnim ministarstvima zastupati tezu o neophodnosti promene načina naplaćivanja pretplate.
Autor: B.C.
