ENFormalna odluka doneta je pre petnaestak dana, kada je na sednici Radničkog saveta odlučeno da se priđe formiranju Konzorcijuma zaposlenih, u koji bi od 16 zaposlenih ušlo 15. Isa Basarić, v.d. glavnog i odgovornog urednika, kaže za naš list da su novinarska primanja skromna, time i mogućnosti za učešće u aukcijskoj utakmice, pa je ostavljena i mogućnost da se u Konzorcijum učlane i lica izvan kuće, ali da niko pojedinačno ne može da ima više od 49 odsto akcija. Novinari, odnosno zaposleni na aukciji mogu da učestvuju do „određene granice“, zasad je poslovna tajna koliki je to iznos, odnosno svako od zaposlenih treba da se preračuna sa kolikom svotom može da učestvuje. Somborske novine nemaju svoj poslovni prostor, vrednost opreme svodi se na kancelarijski nameštaj, kompjutere, nekoliko hiljada evra, ali je najvrednije ime lista.
Prema nezvaničnim pričama, za ovaj list navodno su zainteresovani novinski konzorcijumi iz Nemačke i Austrije, nekoliko biznismena iz Sombora, a kao potencijalni kupci pominju se i poslovni ljudi iz Novog Sada i Beograda. Bitan je podatak da su Somborske novine jedini štampani medij na srpskom jeziku u somborskoj opštini, da nema konkurenciju. Bilo je dva-tri pokušaja pokretanja privatnih novina, ali su se ti listovi brzo ugasili. List od 2002. godine nije na opštinskom budžetu, sam se finansira i uspešno posluje. Prodaja lista i marketing donose značajne prihode, od 28 strana oko deset je EPP sadržaja. List izalazi jednom nedeljno, petkom, trenutni tiraž je oko 6.500 primeraka, a bilo je godina kada se prodavalo i više od 10.000 primeraka lista. Somborske novine imaju veoma dugu tradiciju, izlaze već 52 godine, odnosno dosad su izdata 2.683 broja.
Somborske novine trenutno imaju status javnog preduzeća, osnivač je Skupština opštine Sombor, koja postavlja direktora i glavnog i odgovornog urednika. Opštinski čelnici naglašavaju da ne vrše pritiske na medije, pa ni na Somborske novine, ali da im nije svejedno u čijem će vlasništvu list biti. Pojedini novinari u šali kažu, uz napomenu da je „u svakoj šali malo šale, a sve ostalo je istina“ da se pribojavaju za svoj posao, koji će raditi „najmanje do aprila 2007.godine“, godinu dana posle privatizacije. Sve, dakle, zavisi od toga ko će da bude novi gazda i kakav će da bude. Inače, Vlada Srbije još u septembru donela je rešenje o davanju saglasnosti za pokretanje postpuka privatizacije Somborskih novina, a zeleno svetlo dalo je i Izvršno veće Vojvodine.
U Radio Somboru privatizacija je nevesela tema, a direktor Miodrag Tepavac kaže da više veruje u gašenje nego u prodaju, jer ne vidi ko bi i zašto kupio ovu radio stanicu, koja program emituje od 1972. godine. Osnivač, opština Sombor, sada godišnje obezbeđuje oko devet miliona dinara, a sopstveni prihodi se kreću oko 3,5 miliona dinara. Radio Sombor ima 24 zaposlena, među njima 11 novinara i pet tonaca. Oprema je prilično stara, a poslovni prostor u Gradskoj kući pripada državi.
– S obzirom na strukturu prihoda i obaveze pre svega u informativnom delu, kao i na broj zaposlenih, ubeđen sam da za Radio Sombor neće biti zainteresovanog kupca. Jer, ko može da obezbedi sponzore za, na primer, emisije iz zdravstva, kulture, obrazovanja – kaže Tepavac, dodajući da veruje da će se ugasiti još mnoge lokalne radio stanice.
Đuro Kukić
