EN
Bez posledica naravno da nije moguće kritikovati. Svaka ocena našeg rada je očekivana, ali ako bi moglo bez (neprocesuiranih) pretnji, napada i uskraćivanja oglasnog prostora – to bi značajno pomoglo životu i stvaranju. Ili možda previše tražimo?, pita se karikaturista i autor stripa Marko Somborac, povodom 300 ilustracija objavljenih na našem portalu
Mnogi su pokušali da ga imitiraju – nikom nije uspelo. Nema medija, posebno među režimskim tabloidima, koji nisu pokušali da ubace kaiš stripa, ali nijedan nikad nije došao do popularnosti koju je stekao Marko Somborac od kada je 2005. u Blicu počeo da objavljuje svoj duhoviti pogled na haotično srpsko društvo, koje tako precizno opisuje.
U Blicu se bliži impresivnom broju od 5.000 stripova, čemu se nijedan ilustrator u novijoj istoriji srpskih medija nije ni primakao.
Jedan je od trojice najpoznatijih karikaturista u Srbiji (sa Dušanom Petričićem i Predragom Koraksićem Koraksom). Šta nisu sve radili da ih zaustave, kao da se radi o teroristima sa eksplozivom za pojasom a ne sa olovkom u ruci – optuživali su ih za zavere, pozivanje na atentate, rušenje Vučića.
Inspiracije je, dakle, bilo napretek. Možda ne onakve kakvu bi poželeo, ali Marko i dalje izbacuje sedam karikatura nedeljno – pored Blica, redovno crta za Cenzolovku i NIN. Na našem portalu je, tokom šest godina komentarisanja medijske scene, objavio 300 ilustracija.
Što on kaže, danonoćno su radili da ga inspirišu, stali nisu. Oni koji budu zainteresovani za izučavanje istorije napora vlasti da unište kvalitetno novinarstvo u Srbiji i obračunaju se sa novinarima koji se trude da sačuvaju profesionalne i etičke standarde – biće za njegove karikature izvanredan materijal.
Sarađuje i sa Centrom za istraživačko novinarstvo Srbije i organizacijom Transparentnost Srbije.
Imao je samostalne izložbe na Kalemegdanu i u Knez Mihajlovoj u Beogradu, na gradskom trgu u Šapcu. Grupna izložba, ona zemunska, sa autorima stripa iz grupe Momci, bila je meta vandala – njih 15-ak su upali u galeriju, bacili suzavac, pocepali i razbacali radove u kritičkom zanosu. I to sve posle pretnji smrću autorima, zbog kojih policija nije reagovala.
Cenzolovka: Kako si ti doživeo ovih šest godina praćenja i komentarisanja medijske scene za Cenzolovku? Da li su se neke stvari promenile kada su u pitanju cenzura, pritisci i napadi na novinare i medije?
Marko Somborac: Uz glavnu ocenu da u većini medija dominira vlast i njena paralelna realnost i gde ne može da dopre drugo mišljenje ili činjenica, neka promena je i utisak podeljenosti na medije za i protiv vlasti (delimično nastao tako što su kritičkim medijima predstavnici vlasti uskraćivali svoja gostovanja), kao i to što smo oguglali na samo stanje kad su u pitanju cenzura, pritisci i napadi, uglavnom zbog neefikasnosti institucija.
Cenzolovka: Da li je ikad nedostajalo materijala, povoda, inspiracije i zašto nije?
Somborac: Junaci mojih stripova su veoma vredni po tom pitanju i nikad me ne bi tako ostavili na cedilu, uglavnom radeći i prekovremeno, ne spavajući, u tri smene.
Cenzolovka: Bilo je više napada i na tebe, Dušana Petričića i Predraga Koraksića Koraksa, povremeno su bili i brutalni? Zbog toga ste i ti i njih dvojica dobijali i ozbiljne pretnje.
Somborac: To što se dešava je svakako veoma loše, ali nekad i ide u rok službe, reakcije idu sa poslom. Ma kako bilo neprijatno, nekad se može i očekivati. Veći problem je izostanak pravovremenih poteza institucija, tako da je sad dilema šta više izaziva autocenzuru, pretnja ili nepostojanje kazne za istu.
Cenzolovka: Da li je moguće danas baviti se karikaturom slobodno, bez autocenzure?
Somborac: Svi bismo trebali da znamo da ćemo se suočavati sa kojekakvim komentarima, ali ne bi trebalo da onda ostanemo sami na brisanom prostoru. Ja to nekad opisujem kao scenu iz filmova gde ideš „ozvučen’’ da izvučeš neku informaciju od kriminalca i, ma koliko bilo opasno, znaš da u poslednjoj sekundi dolaze specijalci da te spasu. Ovde ti ideš sam, pa šta bude.
Tako da, što se autocenzure tiče, šta ko koliko proceni da može da podnese.
Cenzolovka: Da li ima novih mladih karikaturista koji mogu da nastave sa oštrom kritikom koja obeležava vaš rad?
Somborac: Ponekad mi na Tviteru iskoči Boris Stajeski, sviđa mi se likovno kako radi. Ostalo nisam nešto primetio, nadam se da će toga biti.
Cenzolovka: Tužilaštvo nije do kraja istražilo slučaj nasilne cenzure 2020. godine, uništavanja radova grupe Momci u Staroj kapetaniji u Zemunu, zbog čega ste tužili državu. Kako vidiš to kako su se tužilaštvo i policija bavili ovako ozbiljnim nasiljem i pretnjama?
Somborac: Tu je teško pobrojati sve propuste tužilaštva i policije kao i šta smo sve morali da radimo, prijavljujemo, razmatramo tužbe…
Prvo policija nije reagovala na pretnje (pre otvaranja izložbe, prim.nov.) i nedelovanjem je dozvolila upad u galeriju. Kasnije su policija i tužilaštvo procesuirali samo petoro od desetak napadača, koji su dobili uslovne kazne. Nas autore čak nisu ni smatrali za oštećene.
Od preko sto pretnji, jedno četiri su rešene, dve odbijanjem. I to neke posle tri godine, trebalo im je godinu i po za saslušanja. Prijavljivali smo i ministra kulture, obraćali smo se zaštitniku građana i tako dobili bar kaznu za policajca koji je neadekvatno reagovao.
Slali smo i, ne tužbu, nego opomenu pred utuženje počiniocima i državi. Nije procesuirano ni bacanje suzavca.
Tako da, ako i nisu odbili svime da se bave, ispada da su rezultati takvi ko da jesu. Zašto je to tako, to je pitanje za njih, ali ako ikad stigne odgovor, biće nešto proceduralno i obeshrabrujuće.
Cenzolovka: Da li se takav model cenzurisanja nastavio, da li ste i posle toga dobijali pretnje ili na neki drugi način pritiskani?
Somborac: Interesanto da nova izložba organizovana posle nje (do sada jedina koja nam je ponuđena) ne da nije imala probleme, nego je niko u lošem kontekstu nije ni spomenuo, što mnogo toga govori.
Tako da, što se tiče strip grupe, nije se ponavljalo, a što se mene tiče i redovnog posla koji obavljam, pitanje je da li se isplati uopšte i prijavljivati.
Sad, recimo, opet imam jedan dugogodišnji proces, evo i jedne pikanterije: da bi vam Tiktok dao podatke o osumnjičenom, morate da date izjavu šta ste želeli da kažete u karikaturi. Valjda imaju neki umetnički žiri u policiji tamo u Singapuru, šta li.
Cenzolovka: Ti si bio uvek angažovan i na protestima novinara i medijskih radnika, na nekima si bio i govornik. Da li posle svega imaš utisak da je takav društveni angažman doveo do nekih promena?
Somborac: Svakako se ne možemo predati i moramo da budemo solidarni ma kako sve izgledalo bezizlazno. Na kraju krajeva, što su veće teškoće, to je sve vrednije borbe.
Cenzolovka: Kako na ilustraciju/karikaturu utiče upotreba veštačke inteligencije? I uopšte sve ove tehnološke promene?
Somborac: Ponekad probam da dam neki upit ChatGPG-u što se tiče ideja, ali nije se nešto proslavio dosad. Ali kad bih se pretplatio, možda bude najednom kreativniji. S vremena na vreme ipak vidim dobre promtove koje onda AI fino islika tako da svakako može da bude od koristi.
Cenzolovka: Da li možeš za sebe da kažeš da si postao influenser na mrežama – mislim da si to po definiciji na X-u (ex Tviteru), imaš 179.000 pratilaca?
Somborac: Možda je ipak prava brojka pratilaca za dve trećine manja, a ostalo me neki anonimni dobročinitelj častio botovima, ali svim pravim pratiocima sam svakako zahvalan.
Ipak, posle početnog interesovanja, sada znamo da Srbija nije Tviter, pa sam malo i zbog količine posla smanjio interakciju i koristim mreže više za informisanje.
Jedno vreme sam radio neke jednostavnije animacije za Tiktok i Instagram na osnovu karikatura, ponešto bude i viralno.
Cenzolovka: Kako se tebi čini rad Šarli Ebdoa? I uopšte, da li su karikaturisti i dalje slobodni da radikalno kritikuju svet oko sebe posle užasnih pretnji i napada kao što su bili na danske karikaturiste zbog crtanja Muhameda ili masakra u Parizu?
Somborac: U suštini bi trebalo raditi onako kako misliš da treba bez obzira na sve. Iako naravno ume da bude teško zbog svega što ste nabrojali, ali to nam je što nam je. Što se tiše Šarlijevaca, detaljno sam pratio kad su bile u pitanju karikature Muhameda i meni se činilo da svaka ima poentu koja je ukazivala na neki problem, a ne da je u pitanju neko vređanje ili šta god im se pripisivalo tada.
Cenzolovka: Da li je uopšte danas moguće bez posledica kritikovati crkvu, desničare, Vučića i sve ostale koji bi da postanu svetinje o kojima niko ne bi smeo da zucne? Kako kreativni i društveno angažovani ljudi kao što si ti vide život i stvaranje u takvom društvu?
Somborac: Bez posledica naravno da nije moguće. Svaka ocena našeg rada je očekivana, ali ako bi moglo bez (neprocesuiranih) pretnji, napada i uskraćivanja oglasnog prostora, to bi značajno pomoglo životu i stvaranju u društvu. Ili možda previše tražimo?
Izvor: Cenzolovka
