Niaolin se, podsetimo, Vladi Srbije zvanično obratila povodom toga što je, u julu 2020, Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje 37 organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.
U razgovoru za Glas Amerike profesorka na Univerzitetu u Minesoti, specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, ukazuje da su vlasti Srbije uputile dug i temeljan odgovor, koji kako kaže, pokazuje responzivnost i zainteresovanost povodom pisma koje su dobile od nje.
„Međutim, ostaje da diskutujemo o tome zbog čega su baš konkretne nevladine i neprofitne organizacije izdvojene iz mnoštva njih – da bi bile proverene. Nadam se da ćemo o tome imati temeljne razgovore sa Vladom Srbije – kako bi nam objasnile svoje postupke. Zašto su baš nevladine organizacije koje se bave građanskim i političkim slobodama i njihovim očuvanjem izabrane u tom postupku provere“, kaže Niaolin za Glas Amerike.
U odgovoru na 25 stranica koje su dostavile vlasti Srbije, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada – kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba. Niaolin, međutim, upozorava da bi takve tendencije upravo mogle ugroziti neprofitni sektor – na šta je, kako kaže, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci.
„Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite – u koji spada i međunarodna zaštita ljudskih prava“, navodi Niaolin – ukazujući i da sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.
„Prema smernicama koje FATF (Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca, prim.nov) pruža državama – one ne bi trebalo to da rade. Potrebno je da imaju razumne i snažne razloge zašto bi se odlučile na tako nešto – kao i jasne i transparentne načine selekcije za konkretne aktere neprofitnog sektora koji su pod proverom. Takođe, često se ističu tvrdnje o zaštiti neprofitnog sektora – za šta bi čak moglo postojati razumevanje. Međutim, za tako nešto ne postoje dostupni dokazi. I to je uopšten slučaj – nepostojanja bilo kakve ranjivosti ili neznatne ranjivosti neprofitnog sektora u vezi sa mogućom eksploatacijom koju finansira terorizam“, kaže Niaolin.
To se, kako navodi, posebno odnosi na organizacije čije se finansijsko poslovanje našlo pod lupom. Reč je, kako primećuje, o više nego poznatim, međunarodno priznatim entitetima zaštite ljudskih prava u Srbiji, koji su identifikovani kao rizični za takvu vrstu eksploatacije.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović – neki su od medija, nevladinih organizacija i pojedinaca koji su bili obuhvaćeni interesovanjem Uprave za sprečavanje pranja.
