– Rasprava o Iliću je trajala 60, možda i 70 minuta. Sam Koštunica je rekao da je ovakvo Ilićevo ponašanje neprimereno i da za njega ne postoji nikakvo opravdanje. Ali, rekao je i da pojedini novinari često rade neprofesionalno, da je on sam često napadan, baš kao i ova vlada koja je, verovatno, najnapadanija od svih dosadašnjih. I onda je rekao da ga često kleveću i blate oni koji su s Miloševićem sedeli do sedme sednice SKJ dok se nisu razišli na osmoj. Koštunica nije ni hteo da izbegne priču o ovome, a Ilić se, pre sednice, obratio svima nama i rekao da je uputio izvinjenje novinarima – rekao je Kojadinović za Glas.
Da li je Vama, kao ministru za informisanje i dugogodišnjem novinaru, dovoljno da Ilić, posle svega, uputi pisano izvinjenje, obaveštavajući vas, kao kolege, o tome, a da se ne izvini novinaru i kući koju je napao?
– Naravno da ne, ali da li vi mislite da sam ja bio zadovoljan time. Da li bi rasprava tada trajala 70 minuta? Pa, ne. Opšti zaključak je bio da takav postupak više ne sme da se ponovi i da ne sme ponoviti bilo koji ministar. Skrenuta je pažnja i Iliću, a Koštunica je rekao da je siguran da je ovo poslednji takav ispad i Ilića ili bilo kog drugog ministra.
A ko je taj ko, posle svega, može da garantuje za Ilića?
– Ovo se odnosi na sve ministre. I dosta je više tih priča o tome da neko nekoga stalno ucenjuje i da se sve završava zahvaljujući nekim trulim kompromisima.
O tome je, očigledno, reč i u slučaju Ilića?
– Nije reč o tome i budite sigurni da nije tačno da se bilo ko boji izbora. Veliki su problemi pred ovom zemljom i zato svako kome je Srbija, zaista, na prvom mestu neće praviti nikakve, ni lične ni partijske, kompromise. To što se o ucenama i strahu od izbora stalno provlači apsolutno nije tačno.
A šta je onda tačno?
– Mi svi na svojim plećima imamo ogroman teret i veliku odgovornost. Imamo posao koji neko mora da uradi. To je takav teret da ne postoje nikakve privilegije koje mogu da nas zavaraju da smo mi neka vlast koja može da živi na lovorikama. To je jako naporan rad, verujte. Mogu da govorim samo ono što osećam na svojoj koži, a o svima ostalima neću da govorim. Činjenica je da ja ni za jednu svoju odluku ne moram da pitam premijera, niti bilo koga iz neke druge strane, a najmanje SPS. Još mi se nikad nije dogodilo da mi premijer kaže: uradi ovo ili ono zato što to traži SPS ili druga stranka. U mojoj praksi toga apsolutno nema. Mnogo je bacanja prašine u oči i vrlo često saplitanja ljudi koji su, sticajem okolnosti, u poziciji da rešavaju vrlo teške probleme. Mi tražimo da se sa Miloševićevim režimom stavi jasna crta razgraničenja, ali to ne može da se uradi preko noći.
Da li ste sigurni da su Koštunica i DSS na istom kursu jer su oni, u najmanju ruku, mnogo manje gadljivi na Miloševića od vas i G17 plus?
– Kad budem izgubio nadu da to nije tako, onda više neću sedeti u toj vladi. Sigurno.
G. Đogić