Partnerske organizacije Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara u dvodnevnoj su misiji u Srbiji. Procenu trenutnog stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji saopštiće kod spomen-obeležja ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji.
Zadatak je bio da pogledaju šta je ono što se u prethodnom periodu, odnosno u prethodnih godinu dana od njihovog poslednjeg izveštaja dešavalo u Srbiji. I neke od tema koje su oni želeli da obuhvate su nasilje nad novinarima na protestima, kao i direktno nasilje koje se dešavalo putem digitalnih mreža, odnosno sva zastrašivanja koja su stizala kolegama novinarima, takođe SLAPP tužbe i nekažnjivost za ubistvo novinara, pa je mestu gde je ubijen novinar i urednik Slavko Ćuruvija 1999. godine simbolično izabrano za konferenciju za novinare. Nekažnjivost je tema i zbog onih medija koje krše sve propise i etičke norme novinarske profesije.
Džejmi Vajsman iz Međunarodnog instituta za štampu kazao je da su odlučili za ponovni dolazak u Srbiju nakon podataka koje su dobili od nadzora medija u našoj zemlji.
„Vidimo da je situacija u Srbiji izuzetno opasna i neprijateljski nastrojena prema novinarima i slobodi medija. Odabrali smo ovu lokaciju da predstavimo svoje nalaze jer pitanja bezbednosti novinara, pretnje smrću, fizičke pretnje, napadi na novinare na ulici, simptomi su istih problema koji su bili i ranije i koji su ’99. doveli do ubistva Slavka Ćuruvije – neprijateljska retorika, polarizacija i jasno targetiranje novinara od strane političara na visokim funkcijama,“ navodi.
Prema podacima do koje je misija došla, broj napada na novinare je učetvorostručen.
„U poslednjih godinu i po dana iz podataka vidimo da je broj napada na novinare učetvorostručen, a 2025. su samo tri lica procesuirana i osuđena zbog napada na novinare, zbog fizičkih napada i pretnji smrću, pretnji silovanjem. I ako kombinujete te pretnje sa nekim slučajevima postavljanja špijunskog softvera, tužbama protiv novinara, onda je situacija izuzetno zabrinjavajuća. I atmosfera što se tiče slobode medija, a po mišljenju svih novinara koje smo čuli, je jedna od najgorih u Srbiji u poslednjih mnogo godina.“
Vajsman kaže da su poslednjih dana imali susrete sa policijom, tužilaštvom, političkim organima i predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić.
„Na svim tim sastancima pomenuli smo ono što mi smatramo da je odgovornost političkih i državnih vlasti u Srbiji, koje su odgovorne na dva načina. Pre svega, dužne su da ne budu razlog i izvor za klevetanje novinara i njihovo vređanje, ali i da država ima direktnu i osnovnu odgovornost da sprovede istragu i da osudi one koji napadaju novinare. Oba ta trenda idu u pogrešnom pravcu, što omogućava nastavak jedne neprijateljske klime koje ne postoji nigde u Evropi. Naši izveštaji i podaci pokazuju da je Srbija jedno od najopasnijih mesta u Evropi za novinare i da se bavite uopšte novinarskim poslom,“ kaže.
Navodi da su sa sastanka sa Brnabić su izašli sa dva različita viđenja stanja medijskih sloboda u Srbiji.
„Na našem sastanku sa predsednicom Skupštine složili smo se oko nekih stvari, oko nekih nismo, između ostalog – o proceni koliko je situacija ozbiljna. Ali smo razgovarali o tome šta dalje kada je reč o delovanju policije, zatim o zaštiti novinara od tužbi… Oprezno smo pozdravili otvorenost sa te strane da radimo na nekim ključnim pitanjima, ali osnovno pitanje je uloga političara sa visokog nivoa da ne maltretiraju novinare, da ih ne diskredituju, dakle to je došlo i dovelo do velikog broja pretnji online. Nismo dobili nekakva obećanja da će se u budućnosti koristiti nekakav jezik sa više poštovanja. Preliminarne nalaze izveštaja predstavićemo danas na konferenciji, a izveštaj ćemo objaviti u narednih nekoliko nedelja. Poslaćemo ga Evropskoj uniji, Savetu Evrope i UN nacijama i OEBS-u. Nadamo se da će biti još veća međunarodna pažnja na Srbiji i na problemima koji se ovde dešavaju.“
Podseća da je zaključak u prošlogodišnjem izveštaju bio da je za slobodu medija vanredno stanje, a posebno za bezbednost novinara.
„Ta situacija nije se popravila. Nije ostala ni ista, nažalost, pogoršala se, tako da je sada kriza za novinarstvo u ovoj zemlji i jednostavno potrebno je da postoji politička volja da se ta situacija promeni. Dakle, imamo suštinsko neslaganje oko situacije i mera koje je potrebno preduzeti da se ona popravi,“ zaključuje Vajsman.
Podsetimo, misija međunarodnih medijskih organizacija završava svoju dvodnevnu posetu i danas će simbolično održati konferenciju na mestu gde je 1999. godine ubijen urednik i novinar Slavko Ćuruvija.
Izvor: N1
