EN
U izveštaju instituta iz Geteborga, koji se bavi analizom varijacija demokratije, ukazuje se da su zemlje koje klize ka autokratiji brojnije od naprednih zemalja, kao i da u poslednjih deset godina nijedna zemlja u Severnoj Americi i Zapadnoj i Istočnoj Evropi nije napredovala u demokratiji, „dok su Mađarska, Poljska, Srbija, Slovenija i SAD beležile konstantan pad“.
„Države u Istočnoj Evropi, kao što su Mađarska, Poljska i Srbija nastavile su pad posle stalnih napada na pravosuđe i ograničenja medija i civilnog društva“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je u Srbiji zabeležen pad izbornog integriteta, uporedo sa pogoršanjem akademskih sloboda, građanskog društva i slobode medija, što je sve doprinelo njenom klizenju u autoritarizam od 2013. godine.
„Od tada se pogoršava kvalitet izbora, da bi se dodatno pogoršao u 2020, kada su mnoge opozicione partije bojkotovale parlamentarne izbore, održane u sred pandemije“, navodi se u izveštaju.
U prvih 10 nalaze se i Benin, Indija, Mauricijus, Bolivija i Tajland.
„Zemlje koje su u prvih deset su iste koje su označene i u prošlogodišnjem izveštaju o demokratiji. Dok je autokratizacija Mađarske i dalje upadljiva, Poljska je preuzela prvo mesto sa dramatična 34 procentna poena pada u Indeksu liberalne demokratije (LDI), što se u najvećoj meri desilo posle 2015. Turska je i dalje u vrhu po padu demokratije, a tik iza nje su Brazil i Srbija“, navodi se u izveštaju.
Srbija je u 2020. u odnosu na 2010. zabeležila pad od 27 procentnih poena. Kako se dodaje u izveštaju, 2010. je Srbija bila klasifikovana kao izborna demokratija, u a 2020. kao izborna autokratija.
Kada se radi o stepenu demokratskih sloboda, Srbija se od 179 zemalja nalazi na 119. mestu, u rangu Haitija, Pakistana, Jordana i Hongkonga. U regionu Srbija je najgora. Slovenija je na 40. mestu, Hrvatska na 44, Kosovo na 78, Albanija na 85, Crna Gora na 94, a BiH na 96. mestu.
V Dem opisuje na koji način dolazi do degradacije demokratije, navodeći da se prvi na udaru nađu mediji, akademske slobode i civilno društvo. Uporedo s tim, vlada često podstiče polarizaciju u društvu zvaničnim kampanjama dezinformisanja, pritiskom na društvene medije i etiketiranjem političkih neistomišljenika. Tek posle ovih parametara, dolaze zvanične institucije poput kvaliteta izbornog procesa.
„Osam od 10 najvećih autokratija u poslednjih deset godina sledili su ovaj šablon: Brazil, Bolivija, Mađarska, Indija, Poljska, Turska, kao i Benin i Srbija, mada su poslednje dve pokazale više varijacija“, ukazuje se u izveštaju.
