Srbija: Potrebno je više napora za suočavanje sa prošlošću, povećanje bezbednosti novinara i zaštitnika ljudskih prava i zaštita žena od nasilja

Strazbur, 17. mart 2023 – „Krajnje je vreme da se Srbija suoči sa nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja i da ispuni svoje obaveze po pitanju ženskih prava i rodne ravnopravnosti“, izjavila je danas Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava na kraju posete državi obavljene od 13. do 17. marta 2023. godine.

Ističući značajnu ulogu koju država Srbija ima u tom pogledu, komesarka konstatuje stagnaciju u rešavanju nerešenih slučajeva nestalih osoba u regionu, o kojima se već bavila tokom njenih poseta i u nedavno objavljenim izjavama. „Postoji potreba za obnovljenom posvećenošću političkih lidera, uključujući i one iz  Srbije, utvrđivanju sudbine nestalih lica, uključujući otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim licima. Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima.

Konstatujući neke pozitivne korake koje su srpske vlasti preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990-ih, uključujući novu strategiju za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine, komesarka je zabrinuta zbog sporog napretka u ovoj oblasti.

Nedostatak ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine drugih zemljama u regionu ostaje još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti. „Tek kada počinioci ratnih zločina budu izvedeni pred lice pravde, društva u regionu mogu početi da se leče, da se pomire sa svojom nasilnom prošlošću i da grade budućnost zasnovanu na poštovanju ljudskih prava i vladavine prava“, rekla je komesarka. Mijatović smatra da, dajući osuđenim ratnim zločincima javnu platformu u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da obezbede odgovornost, očuvaju pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje. Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija ovoga. Organizacije civilnog društva mapirale su više od 300 takvih murala širom Srbije i nedavno su pozvale nadležne da ih uklone.

Pozdravljajući posvećenost vlasti obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i čvrst pravni i institucionalni okvir u ovoj oblasti, komesarka napominje da bezbednost novinara i branitelja ljudskih prava i dalje predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Dosadašnji slučajevi ubistava novinara, uključujući i slučaj Slavka Ćuruvije, moraju biti rešeni, a počinioci i naručioci ovih zločina moraju biti izvedeni pred lice pravde.

Konstatujući rasprostranjenost kampanja klevete, pretnji i zastrašivanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) koje targetiraju novinare, zaštitnike ljudskih prava i organizacije civilnog društva, komesarka apeluje na vlasti da ne štede napore da stvore bezbedno i povoljno okruženje za rad medija i civilnog društva. Usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji do 2022. godine je korak ka dobrom pravcu. „Branitelji ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada su u pitanju pretnje i nasilje. One, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku.”

Komesarka sa zadovoljstvom konstatuje jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i zabeležen napredak u učešću žena u političkom životu u Srbiji. Međutim, zabrinuta je zbog mizoginog i diskriminatornog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti, a promovišu pojedini mediji, koji podriva vladine politike i akcije u cilju postizanja rodne ravnopravnosti. „Vlast treba da obezbedi sistematsko podizanje svesti i edukaciju o rodnoj ravnopravnosti kako bi se suprotstavila stereotipima i patrijarhalnim stavovima o ulozi žena u društvu, koji podrivaju prava žena i uzrokuju nasilje nad ženama. Specifičnim izazovima i diskriminacijom sa kojima se suočavaju žene na selu, žene nižeg socio-ekonomskog statusa, Romkinje, žene migrantkinje i žene sa invaliditetom, treba da se pozabave nadležni organi, u bliskoj saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, čiji važan i posvećen rad na promovisanju jednakosti i suprotstavljanju diskriminaciji treba nastaviti da se podržava.”

Što se tiče nasilja nad ženama i nasilja u porodici, komesarka žali što su, 10 godina nakon što je Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), i uprkos dobrom zakonodavnom i političkom okviru, ove vrste nasilja i dalje rasprostranjene, uključujući i u digitalnom prostoru. Komesarka je uočila potrebu za koordinisanim institucionalnim odgovorom kako bi se žene efikasno zaštitile od nasilja i pružila trenutna i dugoročna podrška žrtvama. Prijavljena niska stopa procesuiranja u odnosu na ukupan broj prijavljenih slučajeva nasilja, te neadekvatne, uglavnom uslovne osude, treba da se promisle i bolje se pristupi procesuiranju i suđenju predmeta, kao i ojačaju stručni kapaciteti pravnih stručnjaka u ovom polju. „Nekažnjivost nasilja nad ženama može dovesti do ponavljanja nasilja, pa čak i ubistava. Zato su potrebne delotvorno krivično gonjenje i odvraćajuće kazne kako bi se pokazalo da u srpskom društvu ne postoji tolerancija prema nasilju nad ženama. Javne kampanje koje imaju za cilj da podstaknu žene da prijave nasilje su važne, ali ne mogu poslužiti svojoj svrsi ako ne postoji adekvatan sistem zaštite i podrške žrtvama nasilja i njihovoj deci, a počinioci ostanu nekažnjeni.”

Tokom posete Srbiji, komesarka se sastala sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić; prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem; ministarkom pravde Majom Popović; ministrom za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Tomislavom Žigmanovim; i ministarkom kulture i predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Majom Gojković. Pored toga, Poverenica se sastala sa Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milanom Marinovićem.

Takođe, komesarka se sastala sa širokim spektrom organizacija civilnog društva čiji se rad odnosi na teme koje su obrađene u poseti. Posetila je i prostorije NVO „Žene u crnom“ i odala poštu kod spomen obeležja ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji. Na kraju, Poverenica je učestvovala i održala govor na konferenciji „Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici?“, koju je organizovala Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Predstoji izveštaj Komesarke o poseti.