Srđan Škoro: Deset godina pakla zbog slučajnog prelistavanja štampe

Slika: N1
Slika: N1

Novinar Srđan Škoro rekao je da se njegovo prelistavanje štampe na RTS-u 27. aprila 2014. pretvorilo u životni pakao koji i dan danas traje.

 

Škoro je u intervjuu agenciji Beta kazao da je već deset godina suštinski zatvoren sa svih strana bez prava da piše, objavljuje i govori ono što misli.

 

„Pre deset godina, 27.aprila 2014, otišao sam, sasvim slučajno, u Jutarnji program RTS-a kako bih prelistavao štampu i komentarisao aktuelne teme, jer je predviđeni gost otkazao. Bio sam šef deska Večernjih novosti. Posle te emisije i onoga što sam tada rekao, postao sam slučaj ili persona non grata i to se zadržalo do današnjih dana“, kazao je Škoro.

 

On se priseća da je tada na RTS-u rekao da Vlada Aleksandra Vučića ne može da odgovori izazovima jer je sročena po sistemu „od svakog poneko, za svakog ponešto“.

 

„Evo primer ministra (Srđana) Verbića, kad pitate nekog za njega niko nije čuo niti zna za njega. Možda je on genije, ali Srbija živi u takvom prosvetnom mraku da je nama potreban ne jedan Dositej Obradović, već nekoliko. Ovaj čovek to svakako nije. Imate primer i Lazara Krstića, ministra finansija. Da se Dragomir Karić nije neumereno hvalio, mi ne bismo znali da je on kadar BK Univerziteta, a nama je predstavljen kao genijalni stručnjak s Jejla. Vlada očigledno nije mogla ni bez Velimira Ilića koji se toliko puta dokazao svojim kreativnim sposobnostima. Stvorili smo društvo gde se za svaku sitnicu ide kod budućeg premijera, koji je, nije tajna, najmoćniji čovek u državi i ako imate problem s ličnom kartom ili pasošem traži se veza do Vučića i to je skroz pogrešno“, navodi Škoro šta je pre deset godina rekao na RTS-u.

 

Najčudnije je da je Vučić ubrzo posmenjivao baš te ministre, ali da mu te reči nikada očigledno nije oprostio, o čemu svedoči saopštenje SNS upućeno javnosti tog istog jutra o ljudima koji gostujući na RTS vode prljavu kampanju protiv premijera i vlade, naveo je Škoro.

 

On ističe da odavno nije urednik, ni novinar, da je predugo nezaposlen, bez ikakve perspektive ili najave da će se nešto u dogledno vreme promeniti.

 

Upitan da li je očekivao da će posledice „slučajne“ kritike vlasti trpeti čitavu deceniju, Škoro je kazao da bi mu bilo lakše da je robija na koju je „osuđen bez suda“ bila makar vremenski ograničena.

 

„Ovako ni sam ne znam koliko ću još moći da izdržim“, rekao je.

 

Naveo je da bi voleo da sazna šta je zapravo njegov stvarni greh.

 

„Ne znam šta sam tačno i kome skrivio da bih prolazio sve ovo što prolazim već deceniju. Ako je razlog činjenica što sam prvi, već tada, ukazao u kom pravcu će ići režim Aleksandra Vučića, valjda to zaslužuje nagradu i pohvalu. I danas, kao i pre deset godina kada sam na to upozorio, jedan čovek se za sve pita i odlučuje o našim sudbinama kao da nismo živa bića, postavlja ljude od portira do predsednika vlade i svi su mu bespogovorno odani“, kazao je Škoro.

 

On smatra da Vučić svakodnevno diktira „zapovesti“ na štetu naroda i države.

 

„I ogromna većina naroda se opredelila na ćutanje kao oblik preživljavanja pod vlašću SNS-a. Ćuti jer uvek može gore. Vuk Karadžić je otrgao od zaborava jednu rečenicu nastalu u vremenu najvećih turskih zuluma u Srbiji, a koja se i danas može primeniti na stanje duha ovog naroda, a glasi: Mrtva se glava po sokaku valja, pa se i goremu nada“, rekao je Škoro.

 

Naveo je da je posle četiri godina suđenja zbog otkaza u Večernjim novostima doneta presuda u njegovu korist.

 

„Četiri godine trajao je proces gde sam dobio pravosnažnu presudu na sudu pod kontrolom vlasti, da su ‘Novosti’ sve što su činile na čelu s Ratkom Dmitrovićem, to uradile na nezakoniti način. Mala, ali nedovoljna satisfakcija“, kazao je.

 

Škoro ističe da je u međuvremenu objavio dve knjige „Vučić i cenzura“ i „Pobuna“.

 

„Nijedna nije mogla da se prodaje regularno u knjižarama, iako zvanične zabrane nije bilo“, kazao je.

 

Na pitanje koji su bili razlozi da se upusti u političke vode, Škoro je rekao da je hteo da borbom, znanjem i upornošću, pomogne da se zlo koje je snašlo Srbiju, zauvek ukine.

 

„Suviše kasno sam shvatio da u našim opozicionim redovima vladaju pravila koje do savršenstva sprovodi vlast. Da su opoziciji milije njihove Kebare i Pilje, nestručni, sa sumnjivim diplomama, nego ljudi sa stavom i iskustvom koji svoje znanje i školske diplome nisu kupili na pijaci“, smatra on.

 

Dodao je da nije bilo akcije protiv vlasti u kojoj nije dao doprinos bilo kao šetač ili govornik na protestima.

 

„Kao što me je vlast sankcionisala, učinio je to i najveći broj onih koji se predstavljaju kao opozicija jer imaju ozbiljan problem s ljudima koje ne mogu da kontrolišu i koji im neće aplaudirati za svaku glupost koju sprovedu“, ističe Škoro.

 

Na pitanje da li je kada je ostao bez posla, pokušao ili razmišljao da promeni profesiju, Škoro je rekao da je hteo da bude šofer ili noćni portir.

 

„Ali ni tu nije bilo mesta, jer se navodno ljudi plaše da me angažuju s obzirom da sam javnosti poznat kao žestok kritičar vlasti, ali i onih delova opozicije koji se po svojim postupcima ne razlikuju mnogo od SNS-a“, kazao je.

 

„U stalnim preispitivanjima koja su neminovna kad si non stop na udaru gorih od sebe, čovek ne može a da se ne zapita šta mu je sve ovo trebalo“, rekao je on.

 

„Da sam kojim slučajem dilovao drogu ili pljačkao banke, do sad bih odležao svoje i u ovom ambijentu još bio i ugledan član društva i naravno primao redovno platu u nekom javnom preduzeću. Ovako kad si nigde, kad su tvoja znanja i talenat nepotrebni, kako se ljudi plaše onoga što pričaš, čovek poput mene se stalno pita kako sam sebi mogao da dozvolim da se nađem u ovakvoj potpuno bezizlaznoj situaciji“, navodi novinar.

 

Ocenjujući stanje u medijima, Škoro je kazao da je u vreme kad je počinjao, u novinarstvu glavni uslov bio da budeš pismen.

 

„Danas je to najveća mana. Pismenost i znanje su jednostvano proterani iz medija i nikome to ne smeta. Naprotiv. Uvereni su i ubeđeni da baš tako treba. Nepismeni urednici favorizuju nepismene novinare, a nepismeni vlasnici ih za iskazano neznanje, čitaj slugerisanje, adekvatno nagrađuju“, smatra on.

 

Prema njegovim rečima, istinsko novinarstvo u Srbiji postoji samo još u tragovima.

 

„Laž je u potpunosti porazila istinu, činjenice i dokazi su izgubili bitku i niko ih više ne tretira ozbiljno. Previše činjenica zamara biračko telo. Važnije je postalo kako se razvela Dragana Mirković od toga da li običan čovek ima šta da jede. Vučić je odavno postao urednik svih medija i oni koji su to dozvolili snose podjednaku odgovornost kao i onaj koji ih uređuje“, naglasio je.

 

Komentarišući stanje u državi, Škoro je kazao da se „dozvolilo bezvrednim ljudima da u potpunosti obezvrede život, ponižavajući i proganjajući svakog ko se usudi da drugačije misli“.

 

„Legalizovali su laž, nekulturu i nasilje, i to su im postala programska načela preko kojih upravljaju svima nama. Neko ko nas posmatra sa strane mogao bi da pomisli kako su podaništvo i ropska poslušnost glavne karakteristike naroda koji živi na ovim prostorima“, ocenio je.

 

„Nisu nam dovoljne najave kako ćemo postati nuklearna deponija Evrope, jedina država gde će se na plodnom tlu kopati litijum koji će to trajno uništiti, korupcija koja je pojela sve pore društva“, kazao je.

 

„Pljačka i opšta otimačina su postale jedine privredne grane koje nesmetano funkcionišu. Šizofreno ponašanje vlasti i čudno opozicije, stvorilo je sliku da je u Srbiji otvoreno interno takmičenje ko će biti veći izdajnik kako bi se zadovoljili interesi stranaca koji su potpuno suprotni od onoga šta ljudi misle i hoće“, rekao je Škoro i naveo da deset godina „robije bez suda“ nije ništa spram onoga što nam tek sledi.

 

Izvor: Beta

Tagovi

Povezani tekstovi