„Malo je tekstova koji su svedočenja, tako da se može reći da nema istraživačkih tekstova“, kazao je on, navodeći da je u okviru projekta praćenja procesa suočavanja sa prošlošću, koji „Ebart“ radi već tri godine, urađena i posebna arhiva tema vezanih za Srebrenicu, koja sadrži 1.492 teksta. „Broj tekstova objavljenih od 1. do 24. juna ove godine isti je kao i u prethodne dve i po godine, što nam govori o tome da mediiji o toj temi najviše pišu prilikom nekog novog otkrića, kao što je objavljivanje snimaka ubistva muslimanskih zarobljenika koje su počinili pripadnici paravojne formacije `Škorpioni` u BiH“, rekao je Kazimir.
On je dodao da se zbog kratkog roka „Ebart“ nije bavio analizom sadržaja tih tekstova, ali da se može zaključiti da najveći broj tekstova o Srebrenici predstavlja prenete informacije iz „druge ili treće ruke“. „U arhivi o Srebrenici može se primetiti da postoji relativno dosta komentara, gde se Srebrenica pojavljuje kao uzgredni fenomen“, naveo je Kazimir.
Prema njegovim rečima, Srebrenica postaje tema uoči godišnjice ili kada dođe do nekih novih otkrića, kao što je snimak „Škorpiona“, koji je, prema njegovoj oceni, promenio odnos i stav javnosti. „Postoji tendencija da se relativizuje ono što se u Srebrenici desilo, ali snaga dokumentarnog zapisa, kao što je taj snimak, takva je da u prvom momentu nema medija koji bi od toga pravio neku `relativističku priču`“, rekao je Kazimir.
Međutim, prema njegovim rečima, „kada prođe malo vremena i kada dramatičnost trenutka splasne, počinju da se javljaju teoretičari i namešteni snimci“. Za snimak, koji navodno osporava video zapis prikazan u Haškom tribunalu na suđenju Slobodanu Miloševiću, Kazimir tvrdi da je „čista izmišljotina, proizvod ludosti ili proračunat potez grupe ljudi kojima je stalo da se istina o Srebrenici ne otkrije“. Govoreći o objektivnosti i profesionalizmu medija, direktor „Ebarta“ rekao je da se „činjenica za koga koji mediji navija, najbolje može videti ne prema onom šta pišu, već prema onome o čemu ne izveštavaju“.
