Vučuć je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, istakla da je stvaranje novinara proces u kojem treba ulagati u novinara, dati mu dostojanstvenu platu i tretirati ga kao profesionalca, jer to i jeste.
Prema njenom shvatanju, menadžeri imaju pristup da ljudi dolaze i odlaze, po principu „ako ti nećeš da radiš za ovu platu, onda će doći neko drugi“.
Zato dovode neke mlade, neiskusne, ili ko zna kakve novinare i rade sa njima, dok na urednike pada teret formiranja jednog novinara ispočetka, ocenila je Vučić.
Prema njenom tumačenju, u Srbiji ima dobrih novinara koje bi trebalo motivisati i zadržati, kao što ima i dobrog istraživačkog novinarstva i „sitnih bisera“ lokalnog novinarstva „koji su u problemima“.
Kada je lokalno novinarstvo u pitanju, Vučić upozorava da se „gase perspektive“, jer je situacija sve teža, budući da postoji „nevidljivi tumor ekonomske propasti lokalnih medija“ koji demotiviše novinare, ali se o tome malo govori.
S druge strane, u medijima se, ipak, sve više misli o proveravanju činjenica, što je dovelo do toga da sve više novinara ima svest o tome da ono što napišu bude potpuno tačno, zbog čega smatra da se novinarstvo u Srbiji „polako profesionalizuje“.
Govoreći o izveštavanju o ratu u Ukrajini i lažnim vestima, Vučić je ukazala na tendenciju da je Srbija „pretežno rusofilska zemlja“.
„Na dosta nacionalističkih kanala“ na društvenim mrežama, kako je ilustrovala, ljudi daju podršku Rusiji, „što je njihovo pravo, ali tu podršku pojačavaju lažnim vestima, i tu cirkuliše mnogo gluposti, lažnih snimaka i fotografija“.
Prema njenoj oceni, ljudi se na to „pecaju, a kada im kažete da to nije tačno, oni to ne prihvataju, jer bi to, u suprotnom, srušilo njihov pogled na svet“.
Vučić je podsetila da je to bio slučaj i sa koronom i pomenula grupe na društvenim mrežama koje su promovisale „ivermektin“.
Ona je istakla i da solidan deo novinarske zajednice pokazuje solidarnost u slučajevima napada na novinare, kada dolaze poruke podrške sa kojima ništa konkretno ne može da se uradi, i predočila da je zato bitnije da reaguju tužilaštvo i policija.
Prema njenom viđenju, pritisaka na novinare ima mnogo više nego što se zna, dok „lokalni moćnici i kriminalci“ novinarima lokalnih medija čak prete „batinama“.
O tome se, međutim, ne govori, jer je „ljude na lokalu strah“, zato što se novinari lokalnih medija sreću na ulici sa onima koji im prete i „nije baš pametno da im se zamerate“, objasnila je Vučić.
Ona misli da su „prominentniji, nacionalni“ mediji iz Beograda „malo izneverili“ lokalne novinare, suočene sa ko zna sa kakvim stvarima.
Vučić je medijsku scenu u Srbiji ocenila kao „srednje žalosnu“ i ukazala na mnogo loših stvari „koje vučemo godinama“, napominjući da ništa nije promenjeno ni u raspoređivanju novca na lokalnim konkursima.
Kako je obrazložila, vlast finansijski i na svaki drugi način podržava određenu grupu medija, dok je druga „puštena da se snalazi kako ume“.
Više se priča o tome kako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponaša na konferencijama za medije i kako napada novinare, nego o njihovoj lošoj ekonomskoj situaciji, zaključila je Vučić.