Masovni protesti traju širom Srbije već deset meseci. U poslednjih nedelja situacija se značajno pogoršala i policija je, pri suzbijanju demonstracija, počela da koristi brutalno nasilje. Fizički napada i novinare. Situacijom su se ove nedelje bavili i poslanici Evropskog parlamenta.
Broj napada na novinare u Srbiji dramatično je porastao. Samo u prva osam meseci 2025. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 180 slučajeva pretnji smrću, fizičkih napada i drugih vrsta pretnji usmerenih protiv novinara.
„Posebno je alarmantno što se novinari koji kritički informišu o vlastima i rade u javnom interesu sve češće javno označavaju kao ‘teroristi’, što dodatno podstiče atmosferu mržnje i nekažnjivosti“, izjavila je za HlídacíPes.org Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
„Naši podaci pokazuju da policija više nije samo pasivni posmatrač, već sve češće direktan izvor rizika za novinare. Od marta 2025. zabeleženo je 56 slučajeva u kojima je policija pasivno posmatrala napade na novinare ili je aktivno upotrebila silu protiv jasno obeleženih novinara. Samo u avgustu 2025. došlo je do 24 fizička napada, od kojih su 14 počinili policajci. To jasno pokazuje da bezbednost novinara potkopavaju upravo oni koji bi trebalo da je štite.“
Masovne demonstracije u Srbiji počele su u novembru prošle godine nakon što se na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica, usled čega je poginulo 16 ljudi.
Demonstracije uglavnom pokreću studenti i prvenstveno protestuju protiv korupcije i nemara. Zahtevaju ostavku predsednika Vučića i vanredne izbore. U poslednjim nedeljama demonstranti i nezavisni mediji opisuju policijsku brutalnost, nesrazmernu upotrebu sile i seksualno uznemiravanje aktivista.
Aleksandar Vučić i njegova vladajuća stranka SNS odbijaju pozive na vanredne izbore i optužuju demonstrante da žele da podstaknu nerede. U zemlji, prema informacijama HlídacíPes.org, raste uverenje da bi trenutni protesti mogli označiti stvarni kraj Vučićevog režima, koji je na vlasti od 2017. godine.
Njegov aktuelni mandat ističe 2027. „Zastrašivanje više ne deluje toliko; ljudi prestaju da se plaše režima. Nakon događaja u Novom Sadu shvatili su da korumpirani režim zaista ugrožava njihove živote i žele pravu promenu“, rekla je HlídacíPes.org četrdesetogodišnja Mirjana iz Beograda.
Sloboda medija u vanrednom stanju
Nezavisno udruženje novinara Srbije, u okviru mreže SafeJournalists, zabeležilo je prošle godine 131 slučaj pretnji ili napada na novinare. U prvih osam meseci ove godine već ih je 180.
„Klevetničke kampanje i onlajn pretnje su svakodnevica: nezavisni mediji i njihovi novinari neprestano su meta napada, uključujući pretnje smrću“, navodi se u izveštaju koji je udruženje uputilo poslanicima Evropskog parlamenta.
Udruženje je dalje zabeležilo i pritiske poslodavaca na novinare. „Prijavljeno je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili političku zloupotrebu svojih redakcija, uglavnom u medijima u vlasništvu kompanije Telekom (državna kompanija) i u javnim servisima. SLAPP tužbe i dalje predstavljaju sistemski pritisak. Novi rizik je špijunski softver usmeren na telefone novinara; zabeležili smo jedan potvrđen slučaj kompromitacije i najmanje tri neuspešna pokušaja“, navodi udruženje.
Pored toga, prema izveštaju, dolazi do preuzimanja tržišta i distribucije. U aprilu 2025. stanice N1 i Nova izbačene su sa satelitske usluge EON SAT/Total TV. Kanali su potom ponovo postali dostupni tek od 29. jula 2025.
U javnost je dospeo audio-snimak visokih menadžera kompanija Telekom Srbija i United Group koji u procurelom razgovoru razmatraju smenu generalne direktorke United Media kao korak ka uticaju na TV kanal N1.
United Group je potvrdila autentičnost snimka, a međunarodne organizacije (MFRR/EFJ) označile su ga kao politički pokušaj kontrole nad poslednjim nezavisnim televizijskim stanicama.
Istovremeno sa ugrožavanjem nezavisnosti srpskih medija, postoji opasnost da u zemlji više neće raditi nijedna od tradicionalnih stranih audiovizuelnih stanica. Al Jazeera Balkans je već obustavila rad, a raste rizik od zatvaranja Radija Slobodna Evropa i drugih nezavisnih medija zbog povlačenja donatora, posebno iz Sjedinjenih Država.
U zemlji, pored toga, od novembra prošle godine ne funkcioniše medijski regulator.
„Javni poziv za prijavu članova kasnio je četiri meseca, a dva konkursna kruga propala su zbog nepoštovanja zakonskih zahteva i sukoba interesa. U međuvremenu se povećala učestalost nasilnog i govora mržnje u programima televizija s nacionalnim i regionalnim dozvolama, a visoki državni funkcioneri pojavljuju se na kanalima bez licenci. Javna sredstva (grantovi i javne nabavke) usmeravaju se ka provladinim medijima, često nezakonito — uključujući isplate medijima koji nisu upisani u zvanični registar medija — što je u očiglednoj suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima“, navodi se u izveštaju NUNS-a.
„Sloboda medija u Srbiji je u vanrednom stanju“, ocenio je izveštaj sa aprilske misije u Srbiji koju je vodio konzorcijum organizacija u okviru projekta Media Freedom Rapid Response (MFRR).
Srbija se može naći u informacionom mraku
Nezavisno udruženje novinara Srbije obratilo se poslanicima Evropskog parlamenta uoči septembarskog zasedanja sa zahtevom da osude policijsko nasilje i napade na novinare. „Situacija se rapidno pogoršava… Postoji realan rizik da medijski pejzaž bude u potpunosti stavljen pod kontrolu i da se građani nađu u informacionom mraku“, napisali su srpski novinari poslanicima EP.
Predložili su i konkretne korake koje evropski zakonodavci, po njihovom mišljenju, mogu da preduzmu.
„Javno osuditi policijsko nasilje i nepostupanje po nalozima javnih tužilaca; zahtevati nezavisnu istragu svakog napada na novinare i objavu rezultata; insistirati na okončanju političkog mešanja u rad privatnih emitera i na obnovi distribucije za nezavisne kanale u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA); obezbediti direktnu podršku u okviru pretpristupne pomoći (IPA/EU) za bezbednost novinara (obuke, zaštitna oprema, pravna i psihološka pomoć), za opstanak profesionalnih medija i za monitoring slobode medija i bezbednosti novinara“, navelo je Udruženje NUNS.
Evropski parlament posvetio je situaciji u Srbiji posebnu debatu na svom zasedanju u Strazburu ove nedelje. Većina poslanika koji su govorili na plenarnoj sednici kritikovala je poteze Vučićeve vlade. Austrijski poslanik Andreas Šider iz Progresivne alijanse socijalista i demokrata rekao je da su sada potrebne ciljane sankcije kako bi se zaustavila policijska brutalnost. „Naša je dužnost da podržimo srpski narod i njegovu borbu za slobodu“, rekao je.
U debati je učestvovala i komesarka EU za proširenje Marta Kos i izjavila da poverenje u „iskrenost srpske posvećenosti evropskom putu opada“. Navela je da „učešće predsednika Vučića na vojnim paradama u Moskvi i Pekingu, praćeno kritikama upućenim EU i uvaženim poslanicima EP, nije ono što se očekuje od zemlje kandidata“.
Komesarka je takođe osudila policijske intervencije protiv novinara. „Ključno je da novinari mogu da obavljaju svoj posao slobodno, bez pretnji, zastrašivanja i nasilja, kako bi se obezbedila puna informisanost građana.“
Od čeških poslanika u EP niko se nije uključio u debatu. Situaciju je za HlídacíPes.org prokomentarisao evropski poslanik Ondřej Kolář (EPP), član spoljnopolitičkog odbora EP.
„Ursula fon der Lajen je u utorak doduše govorila da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana treba da bude naš cilj, ali nisam siguran da činimo dovoljno da se to i ostvari. Balkan je izložen ogromnom ruskom pritisku, pod kojim je već popustila ranije nedvosmisleno proevropska Gruzija, a koji se sada, nažalost, vrlo uspešno trudi da na svoju stranu privoli Srbiju, ali, recimo, i Bosnu i Hercegovinu. Plašim se da je u našem bezbednosnom interesu da uradimo zaista više od nadanja da će se na Balkanu sami snaći. Tim zemljama moramo jednostavno da ponudimo nešto bolje i privlačnije od Kremlja, ali izgleda kao da nam to ne polazi za rukom.“
Vučićeva SNS je pridruženi član Evropske narodne partije (EPP). Ima ograničena prava glasa jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU. Pristupni pregovori Srbije sa EU počeli su 2014, ali su trenutno obustavljeni.
Prema rečima predsednika EPP Manfreda Vebera, stranka je ove nedelje odlučila da „pokrene proces preispitivanja“ u vezi s pridruženim članstvom Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića. „EPP ne zatvara oči pred onim što se dešava u Srbiji“, rekao je Veber novinarima u Strazburu.
Izvor: HlídacíPes.org
