Srpske istraživačke novinarke suočavaju se sa sve većim uznemiravanjem

BEOGRAD, SRBIJA — Srpska novinarka Ana Lalić je u aprilu 2020. saznala za nedostatak zaštitne opreme za bolničko osoblje koje radi na odeljenjima za COVID-19. Uprkos ograničenjima Vlade Srbije u izveštavanju o COVID-19, Lalić je smatrala da mora da obavesti javnost.

„Bili smo zabrinuti zbog mogućnosti da se lekari i medicinske sestre zaraze virusom, što bi imalo veći efekat jer neće imati ko da leči javnost“, rekao je Lalić, novinar veteran.

Dva sata nakon što je njen članak objavljen, bolnica je demantovala njenu prijavu. Te noći na njena vrata se pojavilo šest policajaca sa poternicom, rekao je Lalić. Ona je optužena za „širenje lažnih informacija i izazivanje panike“, oduzeti su joj mobilni telefon i laptop, a vlasti su je privele. Ona je puštena dva dana kasnije i optužbe su na kraju odbačene, rekla je ona.

Njena priča je jedna od mnogih koje pokazuju izazove rada u zemlji u kojoj su nezavisni novinari uznemiravani i podvrgnuti kampanjama nadzora i klevetanja, uključujući verbalne uvrede na internetu, pretnje smrću i imovinske zločine. Reporteri bez granica su u aprilu pozvali srpske zvaničnike da ojačaju slobodu štampe i zaštite novinare od neozbiljnih tužbi. Unutar zemlje, broj fizičkih i verbalnih napada na novinare dramatično je porastao poslednjih godina, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje promoviše slobodnu i nezavisnu štampu.

Mnogi od tih napada fokusirani su na novinarke u zemlji, koje često vode nezavisne istraživačke novinske kuće.

„Ovi novinari su na čelu borbe za medijske slobode ovde u Srbiji“, rekao je Igor Španović, službenik za podršku medijima i menadžer projekta za medije u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. „Ali čak i kada dožive uznemiravanje, mislim da su briljantni u upravljanju načinima da ga odbiju, i zapravo ga prevaziđu, a ne reaguju na sličan način.

Tokom 1990-ih, vlada Srbije, zemlje bez izlaza na more u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, kontrolisala je državnu radio i televiziju, boreći se protiv male grupe nezavisnih medija i novinara. Danas provladini mediji dobijaju najveći deo vladinih sredstava koja dominiraju medijskom scenom u Srbiji, šireći dezinformacije kako bi podržali vladinu političku agendu, prema višestrukim intervjuima sprovedenim ovog proleća sa nezavisnim novinarima i novinarskim aktivistima.

Vladajuća Srpska napredna stranka postepeno je potkopavala politička prava i građanske slobode, navodi se u izveštaju Freedom House iz 2022. godine. U izveštaju je utvrđeno da su nezavisni mediji, opozicione grupe i organizacije civilnog društva sve više na udaru .

Veliki deo finansiranja nezavisnih medijskih grupa u Srbiji je strana pomoć iz zapadne Evrope ili Sjedinjenih Država, kao što su grantovi Stejt departmenta, USAID-a, nevladinih organizacija koje podržavaju slobodu štampe ili međunarodnih fondacija. To finansiranje dovelo je do optužbi da su nezavisni novinari strani plaćenici i domaći teroristi, rekli su brojni novinari.

Provladini tabloidi i vladini zvaničnici su takođe stvorili okruženje u kojem su kampanje klevetanja i verbalno uznemiravanje novinara postali uobičajeni, što je rezultiralo psihološkim problemima kao što su strah, anksioznost i stres za ove novinare.

Za Anu Lalić je hapšenje bilo samo početak psihičke nevolje koja je usledila. Iako su optužbe protiv nje odbačene, ona je rekla da su je predsednik i premijer ocrnili kao izdajnicu i mrziteljku zemlje.

„Bila sam po tabloidnim novinama“, rekla je Lalić. „Dobijala sam različite pretnje. I jedne noći, neko je ušao na moj parking i presekao gume na mom autu.”

Istraživačka reporterka Dragana Peco iz Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji (ili KRIK), nezavisnog istraživačkog portala u Srbiji 2017. godine bila je meta kada je njen stan provaljen. Krivac je prošao kroz njene stvari ne uzevši ništa, uprkos prisustvu vrednih predmeta. Ona je prijavila zločin, ali niko nije uhvaćen, a slučaj je zatvoren.

U odvojenom incidentu u junu 2020, Bojanu Pavlović, još jednu novinarku KRIK-a, zaustavili su i fizički napali muškarci u civilu na ulici nakon što je fotografisala predsednikovog sina Danila Vučića. Kako se navodi u članku KRIK-a, sin je u kafiću sedeo u društvu grupe poznate po kriminalnim aktivnostima. Njeni napadači su tvrdili da su policajci. Maltretirali su je, uzeli joj telefon i naložili da obriše fotografije. KRIK je prijavio njen napad i tražio istragu, ali niko nikada nije optužen.

„Imamo tu korumpiranu vlast koja počinje kampanje protiv nas“, rekla je Marija Vučić, novinarka i fektčekerka KRIK-a. „Imaju mnogo novinara na svojoj strani. Dakle, to zbunjuje novinarsko okruženje i sve to čini da nam ljudi ne veruju ili ne cene.“

Medijski pejzaž u Srbiji je „poguban“, rekla je Lalić. Duboko je polarizovan prisustvom provladinih medija i nezavisnih medija. Kritičko ili nelaskavo izveštavanje o vladi ili njenim zvaničnicima dovodi do napada provladinih medija, rekao je Vučić.

Vlada Srbije ima značajnu ulogu i uticaj u medijskom poslovanju, prema izveštaju Reportera bez granica iz 2017. godine, poslednje godine kada su informacije bile dostupne. Ne samo da se većina medija oslanja na državno finansiranje, već vlada takođe vrši pritisak na medijsko tržište tako što selektivno sprovodi poreske zakone, ponekad zamrzavajući bankovne račune novina koje kritikuju vladu.

Ovog proleća, Reporteri bez granica pozvali su izabrane zvaničnike da kreiraju politiku koja će promovisati slobodu štampe i zaštititi novinare. Reporteri bez granica objavili su prilog povodom godišnjice atentata na istraživačkog novinara Slavka Ćuruvije. Podneli su 10 preporuka izabranim zvaničnicima, uključujući i onu koja poziva na raspodelu vladinih sredstava medijima na pravičan i pravedan način.

Na lokalnom nivou, skoro 99 odsto medija je povezano sa vladom jer opstanak zavisi od lokalnih budžeta, rekla je Vučić.

Ni samoj novinarki nisu strani onlajn napadi, uključujući pretnje smrću na društvenim mrežama.

„Kada radim na nekoj istrazi, ne osećam se tako sigurno“, rekla je Vučić. „Na primer, u tih nekoliko nedelja rada i nakon objavljivanja, osećam se kao da sam možda zaista ugrožena. Uvek sam sumnjičava prema tome da me neko prati ili ako sam pod nekom prismotrom.“

Lalić ove napade vidi kao sredstvo da vlast ponizi i osramoti novinarke jer rade u tradicionalno muškoj profesiji.

Vučić iz KRIK-a je otvorenija. Ona je rekla da kada novinarke objave nešto kritično, na društvenim mrežama ih ponižavaju kao „drolje“.

„Kada napadnete novinarku, reći ćete da je kurva, da je glupa, da je đubre ili da liči na konja“, rekla je Vučić.

KRIK je osnovao fond za savetovanje novinara na mesec ili dva. Nezavisno društvo novinara Vojvodine u Novom Sadu takođe pruža besplatnu psihološku podršku svojim članovima na osnovu sredstava dobijenih kroz grantove.

U anketi među novinarkama 2020. koju je sprovelo Nezavisno udruženje novinara Srbije, više od 36 odsto ispitanica je izjavilo da su bile žrtve onlajn pretnji ili da su „na sličan način bile ugrožene bezbednosti“ u poslednjih pet godina. U mnogim od tih slučajeva „došlo je do seksualnog uznemiravanja i opasnosti po bezbednost i život“.

Takvi napadi se ponekad šire i na njihove porodice. Godine 2019, muškarac se izjasnio krivim za pretnje smrću novinarki Tatjani Vojtehovski i njenoj ćerki, prema članku Balkanske istraživačke mreže. Osuđen je na osam meseci kućnog zatvora.

Slučaj Vojtehovski je jedan od retkih koji privlači pažnju jer većina ovih prijavljenih uznemiravanja uglavnom prolazi nekažnjeno, dajući više slobode počiniocima takvih zločina. Napadi na novinarke se često ne prijavljuju.

Išpanoviće je rekao da zbog toga što novinarke sve više vode istraživački rad, često doživljavaju napade mnogo više od svojih muških kolega. Kada vladini zvaničnici primete rastuće protivljenje, veća je verovatnoća da će postati aktivniji u maltretiranju novinara, rekao je Išpanović.

„Postoji ova vrsta pokroviteljskog aspekta uznemiravanja“, rekao je on. „Imate muškarce koji su na pozicijama moći u okviru uspostavljene strukture sistema, dok su s druge strane, većina novinara koji se bave istraživačkim radom žene.

Što se tiče Ane Lalić, ona je obećala da će nastaviti da radi ono što voli, ali je unela promene kako bi osigurala svoju bezbednost. U protekle dve godine angažovala je obezbeđenje koje je svuda prati. Ona sada uvek nosi sojzer za paniku i izbegava da hoda sama.

„Istraživački novinari su danas žene u Srbiji. I to je nešto na šta sam zaista ponosan – rekla je Lalić. „Bolje je biti paranoičan kada znate da živimo u društvu u kojem je fizičko nasilje opravdano i dobrodošlo u nekim slučajevima.