EN
Ističe se da postoji otvorenost medija da iznose probleme i kritike, međutim, navodi se da je glavni problem u izveštavanju nesaradnja sa predstavnicima lokalnih ali i centralnih vlasti.
Tu se navode problemi poput nedavanja izjava, za čak i najjednostavnije teme, izbacivanje sa mejling liste, ili da institucije šalju pozive za događaje na koja se ne mogu postavljati pitanja.
“Predstavnici Ministarstva za zajednice i povratak su nas skinuli čak sa mejling liste, mi više od njih ne dobijamo ni saopštenja, koja su ranije uredno slali, šta je razlog tome – ja ne znam. Od kada je Goran Rakić stupio na dužnost ministra za zajednice i povratak, mi smo prestali da dobijemo informacije iz tog ministarstva”, kaže Zorica Vorgučic sa RTV KiM.
Osim sa institucijama, postoji i problem sa neotvorenošću građana.
“Ako vas percipiraju kao ‘opozicioni’ medij, čak će i građani izbegavati da iznose svoje probleme dok im taj problem zaista ne postane nerešiv da nemaju izbora osim da se obrate medijima. Čak znam da se dešavalo da građani koji pokušavaju da reše problem sa institucijama, njih ucenjuju time da će otići u taj konkretni medij koji je opozicioni”, ističe Milica Andrić iz organizacije “Nove društvene inicijative”.
Tokom istraživanja ispitana su oko 600 sagovornika i održane tri fokus grupe u kojima su učestvovali građani, novinari i predstavnici nevladinih organizacija.
Istraživanje je pokazalo da građani u poređenju na srpske medije na Kosovu najviše veruju beogradskim medijima.
“Kada su građani pitani za poverenje, ono što je meni iznenađenje bilo je da u stvari veće poverenje građani iskazuju medijima iz Srbije. 50 odsto građana navodi da ima poverenje u medije iz Srbije, a 22,8 njih da ima potpuno poverenje”, kaže autorka Snežana Đapić.
Novinarke su podsetile i na napade na novinare tokom prošle godine, kako iz srpskih tako i iz albanskih redakcija, te da je Kosovo palo na listi indeksa sloboda.
