ENSavet Evrope (SE) ima jednu od najopremljenijih i najrazvijenijih pres-službi u poređenju sa ostalim evropskim institucijama. Nekada telo SE, a sada samostalna institucija – Evropski sud za ljudska prava u Strazburu posebno je važan deo pres-delatnosti u SE pošto svaki rešeni slučaj važi kao precendent za sve ostale slučajeve u evropskim državama.
U pres službi i njenim raznim granama radi nekoliko desetina ljudi. Intenzitet rada nije podjednak u vreme kada se sastaje Parlametarna skupština SE i u vreme kada se održavaju sednice brojnih komiteta. Jedan od prioriteta je neprestano usavršavanje službenika pres odeljenja. Dvoje od njih, Keti Barton i Alun Drejk, nedavno su objavili priručnik namenjen zaposlenim u pres službama pod naslovom „Domoći se naslova“ koji uključuje i pregled stanja medija u svakoj državi – članici Saveta Evrope.
Knjiga je napisana iz perspektive onih koji delatnost evropskih institucija treba da učine dostupnim novinarima Evrope. Keti Barton je bila dopisnik Rojtersa i AP pre nego što je prešla u SE. Poslednjih godina radi sa novinarima iz Rusije i Balkana, a naročito iz SCG. Alun Drejk je bio novinar BBC i sada je u Strazburu zadužen za odnose sa televizijama i radio stanicama.
– Novinari iz Srbije kao i celokupno novinarstva su, u poređenju sa novinarima iz ostalih istočnoevropskih zemalja, iznad proseka – kaže Keti Barton, napominjući da to poređenje u njihovu korist potiče i iz „lavine događaja“ sa kojom su se ovi novinari suočavali, za razliku od kolega iz drugih zemalja.
– Teško je formulisati evropsko javno mnjenje. Lokalni mediji smatraju da je evropska tema zanimljiva samo ako se tiče njihovog mesta, a nacionalni mediji ukoliko je to pitanje od interesa za kompletnu populaciju. Postoje ipak i drugi primeri. Jedan od njih je uticaj na javno mnjenje koje su ostvarili motociklisti kada je Evropska komisija htela da uvede ograničenja za korišćenje velikih motora.
Ljubitelji „Harlija“ i „Trijumfa“ sjatili su se iz cele Evrope u Brisel da bi sprečili tu odluku, a glavno oružje bili su im mediji. Oni su išli tako ozbiljno u tu akciju da su organizovali medijsku obuku za svoje predstavnike kako bi bili što ubedljiviji. Na kraju su uspeli u tome da Evropska komisija ne uvede ograničenja za motore preko 1000 kubika, priča Alun Drejk.
– Tipovi novinarstva u Evropi razlikuju se od zemlje do zemlje. Uzmimo dve velike evropske zemlje – Veliku Britaniju i Francusku. Novinarstvo u Francuskoj je više literarno, akribično, ne toliko povezano sa činjenicama koliko sa vrednostima i orijentacijama. Britansko novinarstvo je pak, veoma agresivno, ali usredsređeno na činjenice i na opise događaja, dok je lična ekspresija autora sasvim sporedna. Bez obzira na nacionalne i stilske specifičnosti, svi novinari su ujedinjeni u jednoj težnji – svi žele dobru priču, kaže Keti Barton.
List Danas okrenut inteligenciji
Ocenjujući stanje u medijima na Balkanu, autori navode da je u Hrvatskoj učinjen veliki napredak nakon Tuđmanove ere, ali da su njeni tragovi i dalje duboki.
– Osnovna pretnja slobodi izražavanja jeste medijska koncentracija vlasništva u rukama jedne kompanije, a to je uglavnom nemački koncern VAZ koji u svojim rukama ima najvažnije pisane medije i veliki uticaj na televiziji – navodi se u analizi.
Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, ističe se, u poređenju s drugim zemljama u regionu, impresivno veliki broj novina, radio i tv stanica, ali se zapaža da je samo 10 odsto njih sposobno da proizvede informativni program. „Danas“ se ocenjuje kao dnevni list koji je okrenut akademskoj i intelektualnoj publici i koji je veoma pažljiv u praksi da vesti budu „činjenične i proverene“.
Dragan Bisenić
