[box align=’box-center’ id=’7402′]
Naime, osim procene tržišne vrednosti kapitala, kao uslova za pokretanje postupka privatizacije, za medije koji su u vlasništvu lokalnih samouprava potrebne su i odluke samouprava o modelu privatizacije, što mnoge od njih nisu učinile.
Koliko se kasni sa tim odlukama najbolji je primer RTV Studio B, za koji je tek 2. aprila doneta odluka o modelu privatizacije. U sličnoj situaciji su i AD „Politika“ ili agencija Tanjug, za koje odluku o privatizaciji treba da donese Vlada Srbije. Iz Agencije za privatizaciju za Istinomer kažu da se u njihovom portfoliju trenutno nalaze 74 izdavača medija za koje je objavljen javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti.
<!—->
Međutim, Istinomer nezvanično saznaje da postoje ozbiljni problemi kod medija koji su nakon raskinute privatizacije u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Među takvim preduzećima koja su u portfoliju Agencije za privatizaciju, a imaju negativan knjigovodstveni kapital su i novosadski „Dnevnik“, RTV Vrnjačka Banja, TV Pirot, RTV Mladenovac, Radio Sombor, Radio Obrenovac… Za njih je, kako saznajemo, teško naći rešenje, jer ili nemaju procenu vrednosti kapitala ili su im dugovi knjigovodstveno veći od kapitala. Pojavio se problem razlike između zakonodavnih rešenja i realnosti, tako da sve zavisi od toga koliko će zakonodavac podzakonskim aktima uspeti da reši te probleme. Jedno od mogućih rešenja je i uslovni otpis dugova i „prodaja za jedan dinar“.
Vlada Srbije je 26. marta usvojila Uredbu o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, kojom se dodatno objašnjava postupak privatizacije medija. Uredba je inicirala nekoliko pitanja. Najpre, pitanje roka za završetak privatizacije, koji može biti prekratak, jer je preduslov za njeno otpočinjanje fer procena tržišne vrednosti, a drugi je problem vezan za podelu besplatnih akcija zaposlenima, jer je ona ograničena Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, što otvara pitanje ustavnosti same uredbe. Poseban problem predstavljaju i medijske kuće koje su nakon neuspešne privatizacije u nadležnosti Agencije za privatizaciju i uglavnom imaju negativan knjigovodstveni kapital kao posledicu upravo te neuspešne privatizacije koju je država sprovela i ne raspolažu sredstvima da izvrše fer procenu tržišne vrednosti kapitala.
[box align=’box-center’ id=’7403′]
Ceo proces privatizacije medija regulisan je sa dva zakona: opšte odredbe su vezane za Zakon o privatizaciji, a posebne odredbe za član 142. Zakona o javnom informisanju i medijima. Podela akcija je regulisana Uredbom, ali u praksi nije sprovodiva. Paradoks je što će u slučaju neuspešne privatizacije medij biti ugašen, a postupak likvidacije, koji bi se finansirao sredstvima poreskih obveznika, košta daleko više od postupka privatizacije, čak i uz uslovni otpis duga.
Kako se sve to odražava na one koji su Agenciji za privatizaciju poslali pismo o zainteresovanosti za kupovinu određenog medija za Istinomer objašnjava Nebojša Krstić, jedan od četiri zainteresovana kupca za privatizaciju RDP „Radio Obrenovac“. Namera mu je bila, kaže, da na taj način pokrene porodični biznis.
<!—->
On kaže da mu nije jasno zašto se sve tako rešava ako se zna da je u pitanju firma koja je preživela neuspelu privatizaciju, poput jošnekoliko lokalnih radio stanica u okolini Beograda i ovo joj je bila prilika za novi početak.
<!—->
Savetnik za normativne i pravne poslove u oblasti javnog informisanja u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Stojanović ne slaže se sa primedbama da je rok za privatizaciju medija kratak, jer su, kako ističe, njegovo ministarstvo i Agencija za privatizaciju više puta upozoravali i medije i lokalne samouprave koje su izdavači medija da je iniciranje postupka privatizacije medija počelo još 13. avgusta prošle godine.
<!—->
Prema Uredbi, pravo na besplatne akcije u medijima mogu da ostvare samo zaposleni (ili bivši zaposleni) koji nisu već ostvarili pravo na dobijanje besplatnih akcija. Stojanović ističe da je mogućnost podele akcija ostavljena “kao slamka spasa, a ne kao primarno rešenje”, jer je prvenstveni cilj prodaja akcija. Istovremeno, ukoliko ne dođe po pokretanja postupka privatizacije ne može da se ostvari pravo na besplatne ak
<!—->
Pravni tim NUNS-a smatra da je Uredba u skladu sa postojećim Zakonom o privatizaciji, a i Zakonom o javnom informisanju i medijima, pa “na određeni način popunjava pravnu prazninu”.
<!—->
Član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković kaže za Istinomer da je bez obzira na to što je reč o privatizaciji medija, koji su u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, realnost takva da ceo postupak sprovodi Ministarstvo privrede preko Agencije za privatizaciju, što zahteva timski rad i koordinaciju koje u praksi nema. On je takođe izrazio sumnju u primenu Uredbe o podeli besplatnih akcija.
<!—->
On ističe da su bitna četiri aspekta da bi postupak privatizacije medija bio validan, transparentan i sa jednakim šansama za sve.
<!—->
