Šta država radi da zaustavi promociju nasilja u medijima posle majskih zločina: Ministarstvo informisanja tome nije doraslo

Šest meseci nakon majskih masovnih ubistava u Beogradu i selima oko Mladenovca, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) odgovorilo je na novonastalu turbulentnu atmosferu u kojoj je javnost prepoznala medije kao krivce za promociju nasilja – promenom medijskih zakona.

Te izmene su bila redovna aktivnost ministarstva i pre maja.

To je, ukratko, odgovor ovog ministarstva Cenzolovci na pitanje šta je uradilo u vezi sa zaključkom koji je – uz još devet – usvojila Vlada Srbije, 4. maja ove godine, odmah nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i u okolini Mladenovca.

Za ispunjenje zaključka, kojim je vlada naložila ministarstvima pravde i informisanja da razmotre mogućnost regulacije, odnosno zabrane medijskog sadržaja koji promoviše kriminal, nasilje i štetno utiče na maloletnike, nadležna ministarstva imala su trideset dana. Rok nije ispoštovan, a iz vlade su Cenzolovci rekli da zaključak – nije bio obavezujuć.

Cenzolovka je mesecima od isteka roka pokušavala da sazna šta je urađeno u vezi sa tim. Krajem septembra, nakon usvajanja predloga novih medijskih zakona na kojima se radilo dve godine – dobili smo odgovor i jednog od dva nadležna ministarstva (drugo je Ministarstvo pravde).

Cilj izmena medijskih zakona bio je „da se detaljnije i preciznije uredi postupanje medija posebno u delu kvaliteta medijskog sadržaja”, navodi se u odgovoru ministarstva i dodaje:

„S tim u vezi, odlučeno je da se i odredbe koje se odnose na poboljšanje i veću pravnu zaštitu maloletnika od eventualnih štetnih medijskih sadržaja i pooštravanje sankcija ugrade u tekst novih zakona.”

Ministarstvo je potom taksativno nabrojalo odredbe Zakona o elektronskim medijima (ZEM), koje se odnose na zaštitu maloletnika od štetnog sadržaja u medijima i istaklo da su one u predlogu novog ZEM-a „dodatno razrađene i precizirane”.

Radna grupa radila je na izmenama ZEM-a samo tokom februara i marta 2023, dakle – pre masovnih ubistava u maju, kaže za Cenzolovku Rade Veljanovski, koji je bio član radne grupe.

Iz toga, može se zaključiti, bilo koja inicijativa ministarstva za izmenu odredaba koje se tiču zaštite maloletnika nije mogla da dođe kao posledica zaključka Vlade o regulisanju štetnog medijskog sadržaja.

Veljanovski je rekao i da je radna grupa timski radila na poboljšanju ovih odredaba, te da niko nije imao posebnu inicijativu.

„Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije nije posebno iniciralo promene koje bi bile tematizovane i odnosile se na pojedine oblasti”, kazao je Veljanovski.

Problem je ako nisu znali. Problem je ako nisu hteli

Nema opravdanja da ministarstvo koje treba da vodi računa o tome na koji način mediji truju društvo, ne uradi ništa, dok prolazimo kroz strašno turbulentno vreme i period nakon eksplozije nasilja među mladima, smatra Judita Popović, pravnica i doskorašnja članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

O odgovoru ministarstva koji je poslat Cenzolovci, Popović kaže da je uopšten i klišeiziran:

„Nema nijednog konkretnog i jasnog odgovora na vaša pitanja i to znači da ništa nisu uradili i da profesionalno nisu dorasli problematici. Ako ministarstvo ne radi – ono ne postoji.”

Prema njenom mišljenju:

Ako nisu znali da nešto urade – to je problem.

Ako nisu hteli da nešto urade – to je problem.

„Ne zna se šta je gore – neznanje ili nedostatak političke volje da se nešto promeni u vezi sa jako izraženim nasiljem u medijima, pogotovo televizijama s nacionalnom pokrivenošću.”

Takav odgovor, u kom se samo navode odredbe zakona i eventualno neke promene, dokazuje da je taj deo posla predat nekom ko je na margini u okviru ministarstva, nekom službeniku koji se zaista ne razume u materiju, smatra Popović i dodaje:

Očigledno ne postoje ni motivacija ni osećanje potrebe da se nešto promeni. U pogledu zaštite maloletnika, ne vidi se suštinska razlika u novom zakonu.

Šta je novo u novom zakonu?

Odredbe nedavno usvojenog novog Zakona o elektronskim medijima, koje se tiču zaštite maloletnika, ne razlikuju se mnogo od prethodnog.

Novina je da novi zakon predviđa da sadržaj nepodesan za mlađe od 12 godina ne sme da se emituje pre 21, za mlađe od 15 pre 22, a mlađe od 18 pre 23 časa.

Stav koji se tiče mlađih od 12 godina ujedno je i jedini u oblasti zaštite maloletnika ubačen nakon masovnih ubistava u maju. Ovaj stav bio je deo nacrta zakona koji je u septembru bio na javnoj raspravi.

U nacrtu koji je u aprilu dostavljen medijskim i novinarskim udruženjima, taj član je glasio da nepodesan sadržaj za mlađe od 15 godina ne sme da se emituje pre 21 časa, a za mlađe od 18 pre 23 časa, kaže za Cenzolovku Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Uvođenje stava o zaštiti maloletnika mlađih od 12 godina bio je predlog konsultantkinje NUNS-a, medijske ekspertkinje Maje Divac, u komentarima medijskih i novinarskih udruženja na nacrt iz aprila, koje su ona slala radnoj grupi.

Maja Divac ukazivala je na važnost uvođenja ove odredbe još 2015. godine u tekstovima za Cenzolovku.

– Ako želimo da sprečimo da i naredne generacije dece i mladih rastu uz filmove i serije pune brutalnog nasilja, mučenja ili silovanja, uz rijalitije kao što su „Parovi”, „Veliki brat”, „Farma”, „DNK”, „Trenutak istine” ili „Luda kuća”, neophodno je da REM precizira vreme kada se smeju emitovati sadržaji sa oznakom „12”. U evropskim zemljama najčešće se prikazuju posle devet uveče, napisala je tada Maja Divac.

Tamara Filipović ne zna kada je tačno taj stav ubačen, kao ni da li je to njihova zasluga.

Novi zakon ima i poseban član koji se odnosi samo na rijaliti program, tj. zaštitu maloletnika i ljudskog dostojanstva u vezi sa objavljivanjem rijalitija. Kao štetan sadržaj za mlađe od 18 godina novi zakon ističe rijaliti program u kom sе prikazuju „nasilje, nepristojno ponašanje, vređanje ili nago ljudsko telo”.

Da li će onda televizije pre 23 časa moći da emituju druge formate u kojima se prikazuje nešto od navedenog štetnog sadržaja ostaje pitanje, jer se zakon bavi samo rijalitijem.

„Neobično je, i verovatno jedinstveno u medijskoj nacionalnoj regulativi, da se zakonom zabranjuje konkretni format emisije, pogotovo što rijaliti ne mora nužno da sadrži ono što sadrže rijaliti u Srbiji. U svetu ima i rijalitija koji su edukativni, kreativni, pozitivni”, rekla je ranije za Cenzolovku Maja Divac i dodala:

„Ovakvo rešenje će, nadajmo se, trenutno ugasiti vatru rijaliti užasa sa kojima smo jako dugo suočeni u Srbiji, ali to nije rešenje problema. Potrebno je da zakon reguliše sve programe koje sadrže navedene elemente.”

U zakon je dodat i nov član u kom piše da se Regulatorno telo za elektronske medije stara da mediji ne objavljuju programski sadržaj koji: podstiče terorizam, neetički izveštava o nasilju i samoubistvu, propagira prostituciju, podržava narkomaniju, kriminalno i drugo nedozvoljeno ponašanje, zlouotrebljava lakovernost publike, kao i za čiju proizvodnju je ubijena ili zlostavljana životinja.

REM je i do sada imao tu obavezu, kaže Judita Popović.

„Imali ste neke opšte odredbe koje su se odnosile na obaveze pružalaca medijskih usluga i u okviru njih je REM mogao dosta toga da izreguliše, ali on ništa nije regulisao – to je osnovni problem.”

Promena REM-a ključna za primenu zakona

Na pitanje šta je potrebno da bi se novi zakon sprovodio, Judita Popović kaže – da se promeni REM.

Rade Veljanovski takođe ističe REM kao ključno telo za sprovođenje Zakona o elektronskim medijima:

„REM bi trebalo da ustanovi novu praksu i više štiti javni interes, prava učesnika u javnom komuniciranju, pa i prava dece i mladih. To do sada nije bilo tako.”

Očekivanja za budućnost su veća, ali da bi se ona ispunila i odredbe zakona primenjivale, potrebno je da Savet REM-a čine stručni kompetentni, objektivni ljudi, koji će imati integritet i čiju nezavisnost niko neće moći da ugrozi, kaže Veljanovski i dodaje:

„Novi način izbora članova Saveta je predložen, treba da bude usvojen, ali i da se po njemu postupi.”