EN
Vlasnik Mete Mark Zakerberg najavio je nove promene na svojim platformama, među kojima su Instagram, Treds (Threads) i Whatsapp (Vocap). Jedna od tih promena jesu tzv. „beleške zajednice“ (community notes) – slično onome što već ima društvena mreža Iks čiji je vlasnik Ilon Mask, a koji je i član nove Trampove administracije. Ali i ukidanje „fekt čekera“, više političkog sadržaja i „manju cenzuru slobode izražavanja“… Koliko Metine nove reforme zavise od dolaska nove vlasti u SAD i Donalda Trampa koji uskoro preuzima funkciju predsednika?
Izvršni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg je nedavno objavio snimak na društvenoj mreži Instagram u kome je najavio nove smernice za svoje platforme. Jedna od njih su i pomenute „beleške zajednice“ tj. community notes, koje već ima društvena mreža Iks. One u suštini znače da korisnici mogu da dodaju beleške na tvitove koji im deluju netačno, a zatim zajednica glasa o tačnosti tih beleški. Uz beleške dolazi i – ukidanje korišćenja nezavisnih provera činjenica (Fact-checking), za početak u Sjedinjenim Američkim Državama.
Milijarder tvrdi da su „provere činjenica bile previše politički pristrasne“ i da su više uništile poverenje nego što su ga stvarale, „posebno u Sjedinjenim Državama“. Sve ove reforme nazvao je „vraćanjem slobode izražavanja“.
View this post on Instagram
„Vreme je da se vratimo našim korenima u pogledu slobode izražavanja. Zamenjujemo proveru činjenica beleškama zajednice, pojednostavljujemo naše politike i fokusiramo se na smanjenje grešaka“, istakao je on u obraćanju. Dodao je i da će Meta-platforme „pojednostaviti“ svoju politiku sadržaja i „osloboditi se gomile ograničenja o temama poput imigracije i roda, koja jednostavno nisu usklađena s mejnstrim diskursom“.
Kompanija će takođe preseliti svoje timove za poverenje i bezbednost, ali i za moderiranje sadržaja iz Kalifornije u Teksas. Zakerberg je sugerisao da je ta južna američka država mesto gde „ima manje zabrinutosti zbog pristrasnosti naših timova“. Korisnicima će omogućiti veću kontrolu nad količinom političkog sadržaja koji žele da vide, preokrenuvši smernice iz 2021. koje predviđaju smanjenje političkog sadržaja na tim platformama.
„Osećam se kao da smo sada u novoj eri… I počinjemo da dobijamo povratne informacije da ljudi žele ponovo da vide te sadržaje“, istakao je.
„Beleške zajednice pozitivne, ali imaju i problematičnu stranu“
Novinarka na portalu Netokracija Anastasija Uspenski objašnjava da Zakerberg često radi stvari koje rade druge popularne društvene mreže, kako ne bi izgubio „suverenitet“ na prostoru društvenih mreža i internetu.
„Poznat je po tome što kad nastane neki alat, on kupi kompaniju koja je napravila taj alat ili kreira njegovu bolju kopiju. Iks (X) je prvi uveo beleške zajednice, koje podrazumevaju da umesto da postoji neka treća partija tj. strana koja će da određuje šta je istina a šta nije, da zajednica bude ta koja će proceniti da li je nešto tačno ili netačno“, istakla je naša sagovornica, dodajući da tzv. beleške zajednice funkcionišu tako što „ako neko objavi neku vest ili ako neko objavi nešto što propagira kao činjenicu, zajednica je tu da napiše svoj komentar“.
To ne „menja“ baš javno mnjenje tako lako, ali je pozitivna stvar da ljudi mogu da ospore nešto što je objavio neki državni zvaničnik ili neko ko nastoji da manipuliše informacijama – zajednica može da ga ispravi, pa će onaj koji čita to, videti komentar zajednice, navodi.
Zakerbergove platforme su do sada, ističe, imale fekt čekere koji su treća strana. Objasnila je koliko je to bilo i problematično u nekim slučajevima.
„To je problematično jer je neprirodno da na društvenoj mreži postoji neka mala grupa ljudi koja će da određuje šta je apsolutna istina, a šta nije. Bilo je problematično za vreme korone, gde su mišlljenja koja su se kosila sa zvaničnim politikama bila cenzurisana. Npr. kada je bio vanredni čas, ako neko napiše ‘zdravo je trčati napolju’, to bi bilo cenzurisano jer se kosi sa idejom toga da ljudi moraju biti zatvoreni u kući“, navodi Uspenski.
Ipak, postoji i problematičan aspekt ovog noviteta tzv. beleški zajednice.
„Ako konsenzus ljudi koji ih (tzv. beleške zajednice) pišu bude neka neistina, i to može da bude problematično. Fekt čekeri tj. kompanije koje se bave proverom tačnosti informacija su se pobunili jer imaju bojazan da li će neistine biti u fokusu“, kazala je ona.
Bitna stvar su i promene u okviru politika koje se odnose na sadržaj tj. content policies, jer, objašnjava sagovornica N1, neće svako oprečno mišljenje biti cenzurisano, što znači da će čak i kontroverzna mišljenja moći da dođu do izražaja.
Hel Torning-Šmit (Helle Thorning-Schmidt) iz Meting nadzornog odbora, kazala je da je zabrinuta zbog najavljenih promena – u smislu širenja govora mržnje, posebno prema osetljivim grupama, piše BBC.
Glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović ističe da „beleške zajednice“ po uzoru na Iks izazivaju skepticizam.
„Prema dosadašnjim iskustvima sa X-om, ovakav program zavisi od političkog konsenzusa, a ne od standarda tačnosti, što može umanjiti njegovu efikasnost… Iako Community Notes može postojati paralelno sa programom za nezavisno utvrđivanje činjenica, ukidanje ovog drugog smanjuje šanse za promociju tačnih informacija. Žrtve ovakve promene će, pre svega, biti korisnici Metinih platformi jer ostaju bez tačnih, proverenih i kredibilnih informacija“, objašnjava ona.
„META i Tramp – suprotstavljanje vladama širom sveta“
Međutim, jedna od zanimljivijih stvari koje je Zakerberg izneo u svom govoru jeste da se „stiče utisak da su nedavni izbori kulturna prekretnica ka ponovnom davanju prioriteta govoru“.
Donald Tramp, ličnost koja je poznata po svojim kontroverznim izjavama i ona kojoj je Meta obrisala naloge nakon nereda u Kapitolu 6. januara 2021. Funkciju predsednika po drugi put preuzima 20. januara. Mnogi mediji pišu da ovakve reforme dolaze baš onda kada ovaj multimilijarder nastoji da popravi odnose sa Donaldom Trampom.
Si-Bi-Es Njuz (CBS News) je ranije preneo da je Meta donirala milion dolara za Trampovu inauguraciju. Bi-Bi-Si Njuz (BBC News) je pisao o večeri Trampa i Zakerberga u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, što je viđeno kao pokušaj da se popravi odnos njegove kompanije s novim predsednikom. Zakerberg je, kako piše DW, rekao da će Meta „sarađivati s predsednikom Trampom na suprotstavljanju vladama širom sveta koje proganjaju američke kompanije i nastoje da uvedu više cenzure“.
Popović navodi da ovo može da bude pokušaj Mete da izbegne sukobe sa novom administracijom.
„Odluka dolazi u politički osetljivom trenutku, nakon potvrde izbora Donalda Trampa, i u kontekstu pritisaka na tehnološku industriju od strane nove administracije. Tramp je izjavio da je odluka verovatno reakcija na pretnje koje je uputio Meti. Ovaj kontekst ukazuje na mogućnost da Meta pokušava da izbegne sukobe sa novom administracijom, ali to može biti interpretirano kao ustupak političkom pritisku. Očito je da je demokratija ugrožena čak i u zemlji koja je dugo smatrana simbolom demokratije“, kazala je urednica Istinomera.
Anastasija Uspenski sa portala Netokracija smatra da je Zakerberg poznat po tome što upravljanje svojom kompanijom prilagođava političkim situacijama, kako u svetu, tako i u Americi – zato i opstaje.
„Poenta je činjenica da Zakerberg promenom administracije u Americi i dolaskom Trampa na vlast prati trendove, kako bi održao svoj monopol. On se prilagođava javnosti i vladajućem trendu, te se zato sada priklanja vladajućoj strukturi. Zakerberg je binzismen koji prati put svog profita. To je način na koji opstaje. Saradnja sa zvaničnom politikom je takođe očekivana, jer ako bi Meta nastavila da postoji u obliku do sad, to bi se kosilo sa zvaničnom administracijom i verovatno bi trpeo određene pritiske“, smatra naša sagovornica.
Zakerberg najavljuje širenje slobode izražavanja, a sa druge strane, kako je pomenuto, seli svoje timove za poverenje i bezbednost i za moderiranje sadržaja iz Kalifornije u Teksas. Uspenski ističe da se ovde radi o kontradiktornosti.
„To je paradoks i čisto približavanje Trampu jer je Teksas poznat po tome što je konzervativna država, što je desno opredeljen. Sa jedne strane cela priča o slobodi govora je seljenje iz liberalne Kalifornije u konzervativni Tekstas“, zaključuje ona.
Popović kaže da je moguće da ovo dolazi zbog toga što Kalifornija ima strože zakone.
„Kalifornija je poznata po strožim zakonima o zaštiti podataka i regulaciji tehnoloških kompanija, dok Teksas ima liberalniji pristup. Međutim, ukidanje programa za proveru činjenica i preusmeravanje na Community Notes, koje zavise od političkog konsenzusa, ne ide u prilog slobodi govora i kvalitetu informacija, bez obzira na geografski kontekst“, zaključuje.
„Osećam se kao da smo sada u novoj eri“, rekao je Zakerberg. Gardijanov (The Guardian) tekst iz novembra 2024. godine upravo govori o toj „novoj eri“. Tekst ističe kako je uspon Trampa i tehnoloških giganata poput Elona Maska izazvao poremećaj u demokratiji i istini, posebno od 2016. godine. Dezinformacije i kontrola društvenih medija zamenili su tradicionalno novinarstvo i institucije, što je dovelo do haotičnog informacijskog okruženja. Prva faza ovog poremećaja je završena, a autor je upozorio da će sledeća faza biti još opasnija, zahtevajući novo razumevanje moći i istine.
Izvor: N1
