Šta nam vrede bolji medijski zakoni: Televizije ga odmah prekršile, REM se i dalje pravi mrtav

Značajan broj predloga medijske zajednice u vezi sa radom REM-a nalazi se u novom Zakonu o elektronskim medijima. Kako će, međutim, Savet REM-a po tom zakonu postupati? Televizije su odmah pokazale da ih se zakon ne tiče i krše ga na sve načine. REM, poslovično, ćuti

Veliki broj od 130 članova finalnog nacrta Zakona o elektronskim medijima (ZEM), usvojenog 26. oktobra u Skupštini Srbije, tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Medijska zajednica je podržala najveći deo izmena, ali neke važne promene, poput „resetovanja“ rada REM-a, na kraju su bile plod kompromisa. Pojedini predlozi medijske zajednice, koje predviđa i ranije usvojena Medijska strategija, kao što je potpuno povlačenje države iz medija – nisu prošli.

Istovremeno, u novi zakon je implementiran značajan broj predloga iz Medijske strategije. I pored svega, medijska zajednica i dalje strepi: kako će REM – koji će narednih godinu dana biti u istom sastavu kao i danas – raditi.

Novi zakon televizije krše tek što je donet, stigle su i prve prijave REM-u, ali iz te institucije poslovično nema nikakve reakcije.

REM ne reaguje ni na činjenicu da pojedine televizije kojima je ovo telo prošle godine izdalo dozvolu za nacionalno emitovanje ne ispunjavaju ogroman deo obećanja iz elaborata na osnovu kojih su dobile dozvolu, kao što pokazuje istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije.

Veljanovski: Napravljene su ogromne izmene

Najvećim delom zakonskih promena, međutim, medijska zajednica je zadovoljna i doživljava ih kao pomak u regulisanju rada REM-a.

Najvažnije promene odnose se na profesionalizaciju rada Regulatora i podele upravne funkcije između direktora i Saveta REM-a;

uvođenje strožih kriterijuma za izbor članova Saveta; u ovlašćene predlagače je dodato udruženje izdavača elektronskih medija; prihvaćen je zahtev Medijske koalicije da se iz kandidovanja članova Saveta REM-a isključe državni organi; predviđen je mandat od šest godina bez mogućnosti reizbora…

„Napravljene su ogromne izmene. Umesto skupštinskih odbora, sada će predlagači za članove Saveta biti zaštitnik građana, poverenici za ravnopravnost i za informacije od javnog značaja, koji će zajedno kandidovati člana Saveta. Sa druge strane, pravo da predlažu člana Saveta imaće i udruženja građana koja se bave decom i mladima. Takođe, među predlagačima će sada biti i novinarska udruženja i asocijacije”, navodi Veljanovski.

Kriterijumi za to ko može da bude član Saveta REM-a pooštreni su i mnogo ozbiljniji nego do sada. Članovi Saveta mogu biti nastavnici, asistenti, saradnici fakulteta i univerziteta, ali samo novinarsko-komunikološkog, medijskog smera i sa najmanje 10 godina iskustva. Za članove Saveta mogu biti izabrani i novinari, urednici, rukovodioci elektronskih medija, istraživači medija, kompozitori, pisci, muzičari, takođe sa deset godina radnog iskustva.

Kompromis oko najvažnije tačke zakona

Oko najvažnije i od strane države najviše osporavane izmene zakona – takozvanog reseta Saveta REM-a – u samom finišu usvajanja zakona napravljen je kompromis. Tada je, na inicijativu OEBS-a, organizovan hitan sastanak Vlade Srbije.

Sastanak je održan pošto je, tik pred odlučivanje u Skupštini, otkriveno da je neko preko noći „prčkao” po zakonu bez znanja članova Radne grupe.

Tako se u zakonu odjednom našlo i to da su svi kablovski operatori obavezni da u ponudi, pored javnog servisa, imaju i programe privatnih televizija sa nacionalnim dozvolama, te da im plaćaju po ceni koju će određivati REM. Nisu mogli da ih ukinu, a dobili su i obavezan raspored kanala kod kablovskih operatera.

Na sastanku koji je inicirao OEBS dogovoreno je da se sve to izbriše iz predloga zakona. Tada je dogovoreno i da se nakon usvajanja zakona izabere novi sastav Saveta REM-a, kao što je predviđeno Medijskom strategijom, dokumentom čije zakonske izmene moraju da prate.

„Reset“ na kraju jeste dogovoren, uprkos tome što ga je u početku vlada odbacila. Ali sa odloženim dejstvom na godinu dana.

„Bilo bi mnogo bolje, naravno, da se to odmah uradi, ali bi se zbog izbora svakako to odužilo na 6-7 meseci”, objašnjava Veljanovski.

Ovo rešenje bi moglo da se nađe i pred Ustavnim sudom, jer Ministarstvo i Vlada tvrde da nije u skladu sa Ustavom.

Veljanovski ocenjuje da to nije tačno i postavlja pitanje odgovornosti za sve državne organe koji su učestvovali u pisanju Medijske strategije, a bilo ih je oko 15. Taj član tada niko nije osporio.

U novi zakon ušao je i predlog da se svake godine menja trećina od devet članova Saveta, koji se biraju na šest godina.

„Evropsko iskustvo pokazalo je da i kod regulatornih tela može da se stvori sprega među ljudima koji bi počeli da se interesno organizuju. Ovo je, dakle, efikasan mehanizam koji smo planirali pre više od 20 godina da uvedemo, ali tada nismo uspeli”, napominje Veljanovski.

Iza leđa medijske zajednice i radne grupe koja je radila na izmenama ključnih medijskih zakona, izbačen je i član 68 Zakona o elektronskim medijima, koji rijalitije briše iz zakona, a zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja i nasilja u ovim programima prebacuje na akte koji nemaju zakonsku snagu, o čemu je Cenzolovka nedavno pisala.

Bez građanske i sudske kontrole REM-a 

Tamara Filipović, sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, navodi da je među predlozima Medijske koalicije koji su usvojeni i pojačana odgovornost članova Saveta REM-a, a predviđeno da jedan od razloga za razrešenje članova Saveta može biti i kršenje Kodeksa tri puta u toku jedne godine.

Koalicija za slobodu medija, CRTA i ANEM su, kako ističe Filipović, imali mnogo više amandmana koji bi unapredili javnost rada Saveta REM-a, tačno su definisali delokrug rada direktora REM-a, ali i način izbora na tu poziciju, detaljnije definisan delokrug rada REM-a, zatim amandmane kojima bi se bolje uredilo političko oglašavanje, izborna kampanja ili postupak izdavanja dozvola za pružanje medijskih usluga.

„Za profesionalizaciju rada Saveta REM-a uslovi postoje i u trenutnom ZEM-u. Ovim Nacrtom su ti uslovi još bolje definisani. Da li će se ovaj Zakon primenjivati i na koji način, ključno je pitanje. Koji delovi zakona će se primenjivati, zavisi isključivo od funkcionisanja institucija i političke volje. Nisam optimista u tom pogledu, ali želim da me stvarnost demantuje”, zaključuje Filipović.

Profesor Veljanovski takođe kaže da je veliko pitanje da li će se zakon primenjivati, s obzirom na to da je za primenu uvek odgovorna vlast, koja ni dosadašnje zakone nije poštovala u dovoljnoj meri.

Koalicija za slobodu medija i CRTA pokrenuli su peticiju za hitnu izmenu medijskih zakona, ističući tri ključne tačke koje, kako saopštavaju, poništavaju pozitivne promene. Za manje od 24 sata prikupljeno je 7.264 potpisa.

Važan propust u zakonu je odsustvo građanske i sudske kontrole REM-a.

„Organizacija ili osoba koja se žali REM-u na ponašanje emitera, nema nikakav dalji mehanizam kontrole ukoliko REM odbaci prijavu. Tako je bilo i u starom zakonu, i nama se više puta dešavalo da podnesemo prijavu REM-u, da ona bude odbačena, ili da nikada ne stigne na dnevni red, i mi smo dalje nemoćni. To je u suprotnosti sa ODIR-ovim preporukama. Mi smo se dugo borili tokom javne rasprave da podnosioci prijava dobiju status stranke u postupku, da imamo mogućnost da se žalimo Upravnom sudu ako smatramo da je REM neadekvatno reagovao. To je važno i u situacijama kad je nečiji lični interes povređen, i kada se radi o narušavanju prava čitave grupe ljudi, kao kada se dešava nasilje ili se veliča kriminal u programu”, objašnjava Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, i zaključuje da ovakvo rešenje u zakonu poništava svaki smisao žalbe.

Takođe, u peticiji se navodi da zakoni nisu rešili ni problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštava građane.

Noć pre usvajanja zakona, nadležni skupštinski odbor je usvojio amandman da se funkcionerska kampanja sa 10 dana, ograničava na 30 dana. Koalicija za medije je tražila da se ograniči na 60 dana.

Medijski zakoni su omogućili i državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem. Stevanović napominje da REM već godinama nikom ne odgovara za svoje postupke, i da nema garancije da Telekom neće remetiti medijsko tržište.

„U uređenim državama postoje mehanizmi kontrole i garancije da takvi mediji neće remetiti tržište i služiti kao propagandno glasilo vlasti. Uz REM koji je potpuno nefunkcionalan, mi u stvari nemamo nikakvu garanciju da se to neće desiti. Zbog toga je problematično da Telekom osniva medije”, kaže Stevanović.

Izvor: Cenzolovka