EN
Tri meseca kasnije, Ovsjanikova živi u egzilu i plaši se da se vrati u Rusuju i završi u zatvoru, zbog dece stare 11 i 17 godina.
Ali, ni Ukrajina ni Zapad joj ne pružaju podršku, a pojedini čak i tvrde da je ruska špijunka.
„Ja sam u centru informacionog rata. Nalazim se u jako teškoj situaciji i nikada nisam očekivala da će se ovakve stvari desiti posle mog protesta“, rekla je Ovsjanikova za AFP u Berlinu, gde je govorila na Ženskom forumu ekonomije i društva.
Ovsjanikova, kojoj je majka Ruskinja, a otac Ukrajinac, rođena je u Odesi i do marta je radila kao urednik na televiziji Kanal jedan, dok nije upala u program sa antiratnim transparentom.
Kažnjena je novčano sa 280 dolara, ali bi u Rusiji mogli i krivično da je gone, pa postoji rizik da dobije višegodišnji zatvor. Odmah nakon protesta, Ovsjanikova je proglašavana heroinom na Zapadu, a čak je dobila i honorarni posao za nemački Die Welt. Ipak, portparol tog magazina kaže da Ovsjanikova više ne radi tamo.
U junu, Ovsjanikova je otputovala u Ukrajinu sa namerom da odatle izveštava za ruske medije.
„Želim da pokažem Rusima šta se zaista dešava u Buči, da im objasnim šta se događa u Ukrajini, možda da uradim intervju sa predsednikom Volodimirom Zelenskim“, rekla je ruska novinarka.
„Rusi žive u apsolutnom vakuumu. Nemaju prave informacije jer su svi nezavisni mediji u Rusiji blokirani i čuje se samo glas Kremlja“, kaže Ovsjanikova.
Neki je i dalje optužuju da tajno radi za Rusiju.
„Ukrajinci ne veruju u tu njenu naglu promenu“, ocenila je ukrajiska novinarka i članica Centra za analizu evropske politike, Olga Tokarijuk. Ona je rekla da su izveštaji Ovsjanikove sa ratišta „manipulativni, netačni i zaštitnički nastrojeni“.
Ovsjanikova je velki deo detinjstva provela u Groznom, glavnom gradu otcepljene Čečenije.
„Moja kuća u Groznom je uništena kada sam bila dete, tako da razumem kroz šta prolaze ukrajinske žene i deca. Možda je ljudima u Ukrajini potrebno neko vreme da razumeju da ima i Rusa koji su protiv rata“.
Marina Ovsjanikova kaže da traži novi posao, ali da ne dolazi u obzir povratak u Rusiju.
„Pitaju me prijatelji, u šali, da li bih više volela da me otruju ili da stradam u saobraćanoj nesreći? Mislim da, bez humora, ne bih mogla da živim u ovakvoj situaciji“.
