ENOvo su, po objašnjenju Violete Ćorić iz sektora za informisanje Ministarstva kulture i medija, zapravo dve jedine predložene promene sadašnjeg zakona. Još važećom regulativom, kao rok za privatizaciju javnih glasila čiji su osnivači republika, lokalna samouprava odnosno ustanove ili preduzeća koja su u pretežnom delu u državnoj svojini, određen je 23. april ove godine, odnosno dve godine od stupanja na snagu ovog zakona. Pomenuti mediji imali bi praktično još dodatnu godinu za privatizaciju koja treba da se okonča aprila naredne godine.
Postojeći zakon za razliku od predhodnih, ukinuo je ranije obavezan registar javnih glasila, pa se podaci i informacije o medijima u Srbiji zvanično nigde ne vode. Uklanjajući registar koji je po nekim tumačenjima bio faktor ograničavanja medijske nezavisnosti, zakon nije istovremeno predvideo neki drugi vid evidentiranja. Predloženim uivođenjem evidencije, po objašnjenju sagovornice “bar ćemo znati koji mediji u Srbiji postoje”. Sada nijedno ministarstvo niti neki državni organ ne vodi podatke o medijima na ovim prostorima. Reč je, praktično, o uvođenju svojevrsne baze podataka. Ali ovakvo evidentiranje ni ubuduće ne bi bilo obaveza ili, recimo, uslov da se list pokrene niti se predviđaju kazne za neevidentiranje.
Uz napomenu da sa sadržajem predloženih promena još nije detaljno upoznat. Nebojša Bugarinović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije koje se zalagalo da se rok za privatizaciju štampanih medija produži, ocenjuje da su “ najavljene izmene na tragu nečega što smo želeli”.
-Hteli smo da se kolegama koji rade u lokalnim štampanim javnim glasilima omogući što kvalitetnija privatizacija po jasnim i transparetnim pravilima i nadam se da će u najvećem broju broju slučajeva privatizacija proteći na normalan način. I druga promena na tragu je nečeg što smo tražili, a to je da u Srbiji bude već jednom jasno ko su vlasnici medija. To je uobičajena praksaa u celom svetu gde nije sramota da znate ko vlasnički stoji iza kog medija. Kod nas se pojavljuju glasila sa nejasno identifikovanim vlasništvom, koja po svim ekonomskim pokazteljima ne bi mogla da izdrže tržišnu utakmicu-jeftiniji su nego što je normalno, nemaju reklame i prihode od oglasa. Onda se pitate kakav interes stoji iza toga – kaže Bugarinović.
Mada su sa raznih mesta stizale sugestije da bi postojeći Zakon o javnom informisanju trebalo menjati i u nekim drugim delovima, to je ovom prilikom izaostalo. Bilo je mnogo zahteva da se propisima dekriminalizuje kleveta i uvreda, ali predsednik NUNS-a kaže da to još nije došlo na dnevni red. Štaviše, podseća da u predlogu novog Krivičnog zakonika (koji uskoro stiže pred poslanike) opstaju i dalje obe dosadašnje kazne za ta dela, kako novčana tako i zatvorska. Istina, ministri pravde i kulture su obećali da će se založiti da se amandmanima izbaci kazna zatvora, ali “to što će oni podneti amandmane nama nije nikakva sigurnost da će poslanici tako nešto i izglasati”. Ovo novinarsko udruženje je predlagalo da se zatvorska kazna briše već iz predloga krivičnog zakonika, a takav stav imali su ljudi iz OEBS-a i Saveta Evrope.
M.Petrić
