EN
Stalna radna grupa za bezbednost novinara (SRG) održala je 18. decembra u Beogradu poslednji redovni (tromesečni) sastanak ove godine, na kome su razmatrani bezbednosni izazovi sa kojima su se medijski profesionalci suočavali u periodu od oktobra do decembra, kao i tokom cele 2024. godine.
Predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva informisali su članove SRG da je tokom oktobra i novembra formirano 11 novih predmeta vezanih za bezbednost novinara – tri u oktobru i osam u novembru. Od početka 2024. godine pa do 31. novembra, u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je ukupno 55 predmeta na štetu novinara. Tokom 2023. godine tužilaštvo je formiralo 76, a u 2022. i 2021. po 87 predmeta.
Redakcije koje su tokom ove godine, prema dostupnim podacima, bile najizloženije napadima su N1 sa 13 krivičnih prijava, zatim Nova S sa šest i nedeljnik Radar sa četiri. Od 44 pojedinačnih novinara koji su bili žrtve napada tokom ove godine, 19 je muškog (43,18%), a 25 ženskog pola (56,82%). Ovo je prva godina od kada tužilaštvo vodi bazu podataka da su novinarke u većem procentu žrtve napada i pretnji u odnosu na kolege novinare.
Kada je reč o rešenim slučajevima, do kraja novembra ove godine doneta je prvostepena ili konačna odluka u 16 predmeta (29,09%) od kojih: jedna osuđujuća presuda, jedan oportunitet, 11 službenih beleški da nema mesta pokretanju krivičnog postupka i u tri slučaja su krivične prijave odbačene. Preostalih 39 predmeta su u različitim istražnim i dokaznim fazama.
Konstatovano je uočavanje neujednačenosti dinamike napada na novinare tokom 2024. godine, te da je rast broja napada na novinare naročito primetan tokom događaja poput građanskih protesta i drugih vrsta javnih okupljanja.
Pored toga, članovi SRG su izrazili zabrinutost u vezi sa efikasnošću istraga za napade na novinare s obzirom da postoji veliki broj slučajeva iz ove godine (29 predmeta) u kojima je tužilaštvo, prema zakonom propisanoj proceduri, podnelo policiji zahtev za prikupljanje obaveštenja u konkretnim slučajevima, na koje još uvek nije odgovoreno.
SRG je detaljno razmatrala i pojedinačne slučajeve poput fizičkog napada na Vuka Cvijića, novinara nedeljnika Radar, pretnji Kristini Demeter Filipčev iz Bečejskog mozaika, kao i pretnji upućenih Slavko Ćuruvija fondaciji.
Posebnu pažnju SRG je posvetila izveštaju organizacije Amnesti internešnal (Amnesty International) u kome se navodi da je Slaviši Milanovu, novinaru iz Dimitrovgrada, tokom informativnog razgovora u policiji otključan mobilni telefon bez njegovog znanja i da mu je instaliran softver koji omogućava praćenje i pristup njegovim privatnim podacima. U vezi sa tim, pomenut je i slučaj Ljubomira Stefanovića, novinara portala SlavijaInfo, koga su, po njegovim rečima, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije priveli na informativan razgovor u vezi sa novinarskim radom.
S obzirom na ozbiljnost navoda o neovlašćenom prisluškivanju, nadzoru i praćenju pojedinih novinara, SRG će pomno pratiti sve takve slučajeve i preduzeti dodatne mere kako bi se utvrdilo da li je došlo do izvršenja nekih krivičnih dela na štetu novinara i da li su poštovane zakonom propisane procedure.
SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija (AM),Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacije onlajn medija (AOM), kao i Misije OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.
