EN
Stevanović je na taj način odgovorila na pitanje o tome zašto je Fondacija Slavko Ćuruvija početkom marta napustila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara Srbije.
Delom je to odgovor i na pozive da se udruženja iz Koalicije za slobodu medija vrate za “pregovarački sto”, poput onog koji je uputio američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri, ocenom da “bojkot Vladinih radnih grupa neće doneti bolje uslove za novinare“.
“Sama reč bojkot kao da nas određuje kao učesnika na političkoj sceni, što mi nismo. Naš cilj je da obezbedimo pristojno okruženje za rad novinara”, naglasila je Stevanović.
Ona je u serijalu razgovora Kiosk objasnila da Fondacija “ne bojkotuje, već samo vidi da nema ničega od tog razgovora, da smo izmanipulisani i da služimo predstavi koja se izvodi kako bi se partnerima Vlade iz međunarodne zajednice pokazalo da se razgovara“.
Preduslov za nastavak razgovora, sa druge strane, vidi u tome da se desi jasan napredak u odnosu vlasti prema medijima što “nismo videli od januara”.
“Za to nije potrebna neka posebna politička volja, samo da se odmah prekine sa difamacijama i prozivkama novinara sa svih govornica na kojima vlast učestvuje”, poručila je Stevanović.
Prema podacima Fondacije, poslanici Skupštine Srbije su tokom januara i februara 37 puta pomenuli nezavisne medije i novinare u negativnom kontekstu.
Nazivi su išli od “Đilasovih medija”, na šta su se, kako je ukazala, svi navikli, pa se doživljava “benigno”, pa do teških optužbi određenih medija za terorizam.
“Niko nije snosio ni političku, niti bilo kakvu drugu odgovornost. Kodeks poslanika nije primenjen, dakle nastavljeno je da se spominje na takav način”, rekla je Stevanović.
Dodala je da je, sa strane udruženja, pokušaj razgovora i “prihvatanja pružene ruke Vlasti” bio iskren kada je u pitanju Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara Srbije.
Pokazalo se, međutim, da je taj dijalog pao na prvom velikom testu – vređanju redakcije i novinara KRIK u Skupštini Srbije.
“Danima su bili meta što tabloidnih difamacija, što strašnih izjava predstavnika vladajuće većine u Skupštini“, predočila je Stevanović.
Kako je napomenula, „naši pozivi da ragovaramo unutar Radne grupe o tome, dakle samo da razgovaramo, a onda eventualno da izdamo neko zajedničko saopštenje u kome ćemo zatražiti da ta hajka prestane, naišao je na zid ćutanja i ignorisanje koje je trajalo duže od nedelju dana”.
Tada su, kako je objasnila, shvatili da ne vredi sedeti u telu koje nije u stanju da ispuni jednu funkciju zbog koje je i osnovano, a to je da zaštiti u svakom pojedinačnom slučaju upravo novinare i redakcije od pritisaka kakve je trpeo KRIK.
“Ti pritisci su u jednom trenutku pretili da eskaliraju u nešto mnogo ozbiljnije od tabloidnih napisa i prozivki u Skupštini. Moram da kažem da mi ne vidimo da je ta opasnost gotova”, upozorila je Stevanović.
Ona se osvrnula i na osnivanje Koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres” i Fondacija Slavko Ćuruvija.
“Uvereni smo da samo zajedno možemo doprineti nekom boljitku za novinare i medijsku zajednicu. Prosto smo imali potrebu da udružimo snage i pokušamo da stvari pomerimo na bolje”, istakla je Stevanović.
Upitana zašto Udruženje novinara Srbije (UNS) nije u Koaliciji, ona je odgovorila da su sva udruženja pozvana početkom godine na razgovore o ciljevima i zajedničkoj strategiji, a da su udruženja koja su se odazvala tom pozivu i formirala Koaliciju.
“Mi se jesmo okupili oko zajedničkih vrednosti. Ko sa nama ne deli te vrednosti, nisam sigurna u kolikoj meri može da doprinese, a svakako je imao priliku da pokaže da ih deli sa nama”, smatra Stevanović.
Uverena je da se vlast plaši medija, “i zbog toga radi to što radi”, ali to radi toliko uspešno da se sad “igrica malo obrnula”, pa je velika većina medija počela da se plaši vlasti.
“Strahoviti pritisci se kreću od finansijskih, do političkih i bezbednosnih, pa je vlast za ovih osam-devet godina uspela da većinu medija stavi pod kontrolu“, rekla je Stevanović.
Drži ih u permanentnom strahu i stadijumu polupreživljavanja, što je jedna, kako smatra, fantastična pozicija u kojoj postoji sve manje i manje kritičkih glasova.
Podseća na poruke koje je čula obilazeći lokalne medije širom Srbije sa timom Fondacije, koji kažu da sede u stanju hibernacije i čekaju da ovo prođe.
Preživljavaju i trude se da budu neutralni, da nikome ne zasmetaju, da provuku šta mogu kroz njihove vesti i samo čekaju, kad ovo sve prođe, da budu i dalje živi i počnu da rade, prepričala je Stevanović
Ona može da razume takvu poziciju, jer “naravno da treba preživeti”, ali se plaši „ko će nas sve sačekati“ od tih medija i ljudi „kad ovo sve prođe“.
Koliko će nam zapravo vremena trebati da mi ponovo naučimo i novinare i medijske radnike, a onda i građane šta znače i čemu služe nezavisni mediji, i koliko su značajni za svakodnevni život svakoga od nas”, zaključila je Stevanović.
