EN-Pristajete li zaista da i vaša Vlada, gospodine Koštunica, nastavi sa tom praksom? To mi je, iskreno govoreći, nespojivo sa Vašom politikom. Mlađan Dinkić javno saopštava da sam ja utajio porez 35 miliona dinara. Na stranu to što je laž. Ali, po zakonu postoji procedura utvrđivanja poreskih obaveza. Inspektori posle uvida u poslovanje sačinjavaju zapisnik na koji poreski obveznik može da uloži prigovor. Nakon toga Poreska uprava donosi rešenje, na koje po zakonu postoji pravo žalbe, koju rešava viši organ poreske uprave. Poreski obveznik takođe ima pravo da pokrene i upravni spor, a tek posle toga dokazuje se da li je utajen porez. Ako jeste, slede krivične prijave i druge zakonske mere. To nije učinjeno u slučaju Kurira-navodi Rodić.
-On dodaje da je u ovom slučaju prinudne naplate i plenidbe i8movine sačinjen jedan zapisnik sa „95 odsto lažnih činjenica“. Žalili smo se, žalba je ekspresno odbijena i za jedan dan doneto je rešenje, a poreska policija nije ni sačekala donošenje ni zapisnika, niti rešenja poreskih inspektora. Očigledno je da je neko vršio pritisak na poresku policiju-objašnjava Rodić. Vlasnik Kurira i Glasa „odgovorno tvrdi“ da Dinkić obmanjuje javnost kad kaže da je „njegovim firmama vraćena imovina iz Miloševićevog režima“.
-Tražim od Vlade da saopšti kada mi je to vraćeno i koliko. Da li to Vlada stoji iza ministara, eksperta za vraćanje Miloševićevih para sa Kipra. Kada smo ga na to podsetili, on nam je osvetnički poslao 150 svojih inspektora i policajaca. Ta tortura traje više od četiri meseca-navodi Rodić.
Rodić pita Vladu Srbije da li to svaki ministar ima pravo da uzurpira svoj državni položaj, da leči svoju sujetu, da šalje članove svoje stranke da prave demonstracije ispred redakcije Kurira. U kom to pravcu idemo? Iskreno verujem da se Vi, premijeru Koštunice, ne slažete sa tim-kaže Rodić.
(R.K.)
