ENTV Kanal 9 već dve decenije gledaocima donosi vesti iz lokalne sredine, Srbije, sveta. Međutim, poslednjih godina ovaj medij nalazi se u brojnim problemima, a sve je kulminiralo prošle godine kada je direktorka Maja Pavlović stupila u štrajk glađu. Razlog za to bila je odluka preduzeća Emisiona tehnika i veze (ETV) da zbog duga Kanalu 9 ugasi signal.
Posle devet dana provedenih „na vodi“, Maja Pavlović je obustavila štrajk, a signal lokalnog medija pušten je u etar. Uključili su se nadležni, postignut je sporazum sa ETV-om i delovalo je da su načinjeni prvi koraci ka rešavanju mnogobrojnih problema, koji se tiču, kako tvrdi Maja Pavlović, nezakonitih taksi, projektnog finansiranja, nezakonite digitalizacije, nereagovanja sudstva, ali i „nekorektnog postupanja države prema toj televiziji“.
Godinu dana kasnije, direktorka Pavlović ponovo je prosledila mejl kolegama obaveštavajući ih da, nakon što je privremeno prekinula prošlogodišnji štrajk glađu, država „ne da nije ništa uradila, nego su stvari postale još gore“.
Na pitanje Cenzolovke šta je to postalo „još gore“, Maja Pavlović odgovara da su nadležni tada samo ugasili trenutni požar i da se ni na jednom problemu na koji je ukazivala ništa konkretno nije radilo.
„Tražila sam da se podvuče crta i da država konačno počne da poštuje zakone koje je donela. Problem jeste to što su sva obećanja o tome da će nadležni početi nešto da rade pala u vodu. Istog onog momenta kada sam prekinula štrajk glađu, ja sam skrajnuta. Prestalo je da se radi na postojećim problemima. Dakle, tražila sam da Upravni sud posle nekoliko godina donese presudu u sporu u kom tvrdimo da su lokalnim televizijama nezakonito oduzete tadašnje frekvencije i dodeljene im regionalne. Imali smo frekvenciju na osam godina, a oni su nam je oduzeli u sedmoj, iako smo po zakonu imali pravo da produžimo važenje frekvencije pod istim uslovima. Nama je udesetostručena naknada koju je trebalo da plaćamo RATEL-u, a sada plaćamo ETV-u“, objašnjava Maja Pavlović.
Ali to nije kraj. Kako navodi, sve medije muče takse Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ETV-a, Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS).
Ispostavilo se da se u proteklih 12 meseci borila da dokaže i da je taksa SOKOJ-a i OFPS-a nezakonita, jer je deset puta veća za televizijske stanice u odnosu na radio stanice, iako u Zakonu o autorskim i srodnim pravima, na koji se poziva, stoji da naknada mora da bude srazmerna prihodima i da zavisi od toga koliko se koristi muzika.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević nije odgovorio ni na jedan zahtev za sastanak, iako je to bilo obećano prošle godine. Zato Maja Pavlović sada traži sastanak sa predsednicom Vlade Anom Brnabić kako bi kod nje insistirala da se rešavanje problema pomeri sa mrtve tačke.
„Sud ne želi da donese konačnu odluku“
Maja Pavlović, kao i prošle godine, tvrdi da su takse koje se nameću lokalnim televizijama nezakonite. Kada se sve sabere, samo za takse ovaj medij mesečno mora da plati pola miliona dinara. Lokalna televizija to ne može da podnese, ali takse po toj tarifi ne bi ni smele da joj se naplaćuju, s obzirom na to da se vodi spor pred sudom o tome da li je nova tarifa zakonita, pa Kanal 9 plaća „prethodno važeću nespornu tarifu“.
„Ono što se promenilo jeste da je ETV sa nama potpisao sporazum po kojem mi ne moramo da plaćamo tu naknadu dok se ne završi postupak pred Upravnim sudom. To je neka moja lična korist koju imam nakon tog štrajka glađu. Ipak, postupak koji mi vodimo odnosi se na sve lokalne medije u Srbiji i zbog toga oni ne žele da donesu konačnu odluku. Razmišljaju: ‘Hajde, njoj ćemo ‘oprostiti’ i da se dalje ćuti’“, dodaje direktorka Kanala 9.
Ona smatra da sud ne donosi konačnu odluku upravo zbog toga što bi se ona odnosila na sve medije koji su pogođeni ovom praksom. Sve što traži je, kaže, da se stvari isteraju na čistac, a ne da se čeka da neko kaže da će dobiti ono što mu pripada, odnosno odluku suda, ili će završiti u bolnici.
„Ne prejudiciram nijednu odluku, samo želim da se ona donese, da znam na čemu sam. Ustav kaže da taksa mora da bude usklađena sa mogućnostima onih koji treba da je plaćaju. Ako jedna lokalna televizija treba da plaća 500.000 dinara taksi mesečno, ako smatramo da smo stvarno u zlatnom dobu, onda sam ja veoma neuspešan privrednik i trebalo bi da se ugasim, jer ne umem da napravim toliko prihoda da bih mogla da platim sve takse, poreze, plate, troškove firme, da nabavim neku novu opremu“, smatra naša sagovornica.
Primera radi, Kanal 9 je prošle godine na konkursima na sva tri nivoa vlasti dobio 2,3 miliona dinara, što nije dovoljno da se pokriju ni petomesečni troškovi za takse. Uz sve to, Maja Pavlović ukazuje i na to da su Kanalu 9 otkazani praktično svi ugovori sa preduzećima ili ustanovama kojima je na čelu Srpska napredna stranka, dok oni koji su bliski vladajućoj strukturi imaju povlašćen tretman.
„Ako niste pod kontrolom SNS, ukidaju vam sve prihode, nameću vam nepostojeće troškove, nemate pravo na bilo kakvu sudsku zaštitu, inspekcije su vam redovni posetioci, stižu vam krivične prijave, pale vam kuće. To je cena koju danas plaćaju lokalni i regionalni mediji ako hoće da budu slobodni“, navela je Maja Pavlović u saopštenju.
„Jedino profesionalno novinarstvo ne mogu da oduzmu“
Celokupna situacija otežava i stvaranje kvalitetnog sadržaja, ali to nije stvar samo ekonomskih začkoljica, dugogodišnjih sudskih procesa, visokih nameta, „skupog medija“. Maja Pavlović poručuje da im još jedino profesionalno izveštavanje ne mogu oduzeti, te da će novinari ovog medija i dalje izveštavati po sopstvenoj saveti – dokle god kao medij budu postojali.
„Ali i tu imamo problem, u 90 odsto slučajeva, kada dobijete poziv od gradonačelnika na neki događaj, masnim slovima bude istaknuto da je samo za fotografe i snimatelje. Onda oni odu i slikaju, dobijemo zvanično saopštenje, pa od tih kadrova i onoga što su oni dostavili, mi bi trebalo da napravimo vest. Nemamo priliku ni da pitamo. Apsolutno sve ide na štetu građana, ali i novinara. Novinarstvo je božanstvena profesija koja treba da budi radoznalost, potrebu mladih ljudi da nešto otkriju, a trenutno im budi strah i autocenzuru“, smatra Maja Pavlović.
Na kraju, cilj je isti kao i prošle godine – svođenje računa.
„Ako već treba da se ugasim, neću da se ugasim u tišini“, zaključuje sagovornica Cenzolovke.
