Drugi broj “Koda – 04” nastao je u okviru četvoromesečne novinarske radionice kao jednog od praktičnih oblika nastave iz predmeta Novinarstvo u štampanim medijima, koji se sluša na drugoj godini.
Ovaj studentski list, osim što odlično izgleda, nudi zanimljive i aktuelne sadržaje, koji bi mogli da se nađu u bilo kojem dnevnom ili nedeljnom listu. Tu su intervjui s novinarkom RTS-a Natašom Miljković, studentkinjom generacije Univerziteta u Novom Sadu Majom Tasković, solistkinjom Opere SNP-a Sanelom Mitrović, rediteljkom Anom Tomović, piscem Markom Vidojkovićem i drugima. Zanimljive su i reportaže o Petrovaradinskoj tvrđavi, spomeniku Rokiju Balboi u Žitištu, kao i o Ulici Laze Telečkog u Novom Sadu. Da ih zanimaju društvene teme pokazali su studenti koji su u ovom broju pisali o obrazovanju Roma, politici za mlade u našoj zemlji i o uticaju medija na svest mladih. U “Ko-du – 04” mogu se pročitati i tekstovi o kulturnim i sportskim temama, kao i o Klubu studenata žurnalistike “Impresum”.
– U okviru radionice, svaki student morao je da preda tekst. Mi smo birali najbolje, koji, uglavnom, spadaju u korpus tema koje interesuju mlade – kaže Nemanja Vuković, student treće godine novinarstva. – Posao studenata u uređivačkom kolegijumu bio je da od svih predatih tekstova izaberu one koji im se najviše dopadaju i da predavačima obrazlože zašto su baš te tekstove odabrali. Studenti u uređivačkom kolegijumu se menjaju, u svakoj generaciji to radi druga ekipa.
Po Nemanjinim rečima, radionica i priprema časopisa odlična su vežba za buduće novinare. Studenti su dužni da uz svoj tekst dostave i fotografiju, kao i predlog pripreme za štampu. Cilj radionice i jeste da se vidi kako u praksi izgleda biti novinar, imati rokove nad glavom, obavezu da napišeš tekst od toliko i toliko „karaktera“, kao i da obezbediš odgovarajuće fotografije.
– Volim da pišem, zadovoljstvo mi je i da osmišljavam kako će moj tekst izgledati u novinama, ali bilo je zanimljivo i biti u ulozi urednika. Nezgodno je jedino zbog toga što nije lepo zameriti se ni kolegama, a ni profesorima. Inače, lepo je osmišljavati ceo list, njegov izgled i sadržaj – kaže Nemanja.
– Ja sam napisao reportažu o podizanju spomenika Rokiju Balboi u Žitištu – priča Živan Kolarski, takođe sad već student treće godine. – Naravno, morao sam da odem na lice mesta, gde su me veoma lepo dočekali pomoćnik predsednika opštine Zoran Babić, vajar Boris Staparac i drugi. Super sam se proveo tog dana. Pokazali su mi Žitiše i okolinu, vodili me na ručak i večeru, sve je bilo organizovano zbog mene. Kad je nakon tri meseca spomenik bio gotov, išao sam ponovo. U međuvremenu je u Žitištu osnovano i udruženje “Roki Balboa”, pa se tako nakupilo još tema. Sve u svemu, triput sam išao u Žitište, i to je bilo odlično terensko iskustvo.
B. Janjušević