EN-Godinu i po dana vlada je pokušavala da reši mnoge nagomilane probleme u oblasti medija i mislim da smo sada na dobrom putu i da smo stvorili zakonsku podlogu za rešavanje tih problema. Moje je uvrenje da su mediji u Srbiji danas slobodni, ali da ima puno novinara i urednika koji moraju da se „oslobode“ od raznih hipoteka iz prošlosti i drugih opterećenja koja ne dozvoljavaju ni njima ni redkacijama koje vode da na normalan i profesionalan način obajvljaju svoj posao-rekao je juče Dragan Kojadinović, republički ministar kulture, na dvodnevnom Novinarskom forumu Centralnoevropske inicijative 2005.
Od vremena devedestih prošlog veka kad su se pored državnih medija pojavili i drugi, po rečima Kojadinovića, otišlo se u drugu krajnost, „jer danas imamo 1.400 raznih medija, mada niko ne može reći tačno koliko ih je“. Stvaranje novih glasila i redakcija podrazumeva i prijem novih ljudi, pa danas u Srbiji ima oko 10.000 novinara, ali je i jedan broj priučenih ušao u ovu profesiju-sticajem okolnosti i bez dovoljno znanja.
Svako ko prati domaće programe i čita štampu, kaže Kojadinović, može da vidi da je „u našim medijima sve manje zanata, a sve više senzacija, podilaženja najnižim porivima tržišta“. Iako su i mediji, kao i ostali segmenti društva, u tranziciji, to ne može biti opravdanje za propuste, jer i glasila na pravi način moraju doprineti demokratizaciji društva.
Stanje u elektronskim medijim, po oceni ministra, najproblematičnije je, a posebno zabrinjava što se haos u toj sferi najviše umnožavao baš od 2001. godine kada je uveden moratorijum na podelu frekvencija. Pokazalo se da postoje neki novi miljenici aktuelne vlasti baš kao i u vreme Miloševića. Ovaj skup, koji su pored CEI, spoljnih poslova SCG iu Medija centar, dobrim delom je obeležen predstojećim pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Pristupanje Evropskoj uniji građani tumače različito, većina smatra da smo tek na početku puta, poznavaoci stanja su usmereni optimisti, dok političari ne kriju preveliki optizam, zapazila je Ksenija Milivojević, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Razne političke stranke u principu su za evropske integracije, ali kad im se se predoči da to znači i punu saradnju s Haškim tribunalom, podrška nije tako bezrezevna. ankete, rekla je Milivojević, pokazuju da se 70 odsto građana Srbije izjašnjava za evropsku integraciju, ali većina gleda samo na onu lepšu stranu tog procesa-putovanje bez viza i visoki životni standard.
Uz napomenu da su pregovori dug i složen posao, Pavle Jevremović, zamenik ministra inostranih poslova SCG, naveo je da to podrazumeva raspravu o transformaciji političkog sistema, usaglašavanje domaćeg sa pravom EU i druge, nimalo jednostavne zahvate, posebno kad se zna da nas očekuje rešavanje statusa Kosmeta, ali i statusa državne zajednice.
U ime organizatora skupu se obratio Harald Krajd, generalni direktor Izvršnog sekretarijata CEI, navodeći da ova najstarija i najveća regionalna inicijativa ima programe kojima obezbeđuje razmenu znanja i iskustava svojim članicama, a što značajno pomaže integrativne procese.
M. Petrić
