ENDok čelnici uskraćuju podatke o visini svojih mesečnih plata, istovremeno imaju nelegalno zaključene ugovore sa kreditnim biroima banaka, kojima dostavljaju podatke o neizvršenim obavezama klijenata, o neplaćanju vode, struje… Ovo je samo jedan od primera kršenja Zakona o zaštiti podataka ličnosti sa kojima se susreo Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa i zaštite podataka o ličnosti.
Krade li neko vaš identitet? Zloupotrebljavaju li se podaci iz vaših medicinskih kartona? Ko sve raspolaže informacijama o tome gde živite, na kojoj adresi, kakvog ste socijalnog i porodičnog statusa, koje su vaše sklonosti ili političko opredeljenje, plaćate li redovno komunalne usluge…? Na stotine hiljada zbirki podataka postoji o građanima. Do donošenja zakona nije bila uređena oblast o tome ko ih formira i pod kojim uslovima čuva i obrađuje.
U Srbiji decenijama ne postoji nadzor nad prikupljanjem podataka o ličnosti. Tek ga treba uspostaviti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti trebalo bi da uvede kontrolu u ovoj oblasti, a taj posao, prema zakonu, poveren je povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću.
On upozorava da ima ozbiljnih indicija o masovnim zloupotrebama i savetuje:
– Ukoliko sumnjate da bilo ko kopa po ma kojim podacima o vama, od biblioteke, do medicinskog kartona, penzijskog fonda, bez vašeg ovlašćenja ili pisanog traga da se to radi po zakonu, odnosno zasnovanom nalogu države, ako sumnjate da se formira zbirka podataka o vama bez vašeg odobrenja, žalite se povereniku – insistira Šabić.
On napominje da su građani suočeni sa raznim povredama privatnosti, počevši od „trivijalnih”, kao što su uznemiravanje direktnim marketingom, ekonomskim ili političkim, pa do slučajeva koji ukazuju na mogućnost mnogo opasnijih povreda privatnosti, poput posluge ili krađe tuđeg identiteta, a da, s druge strane, nisu upoznati sa svojim pravima.
On svedoči da ima izuzetno robusnih povreda. Iznošenje bez kontrole velikog broja zdravstvenih kartona iz medicinske ustanove, dostavljanje ličnih kartona svih sudija Trgovinskog suda iz Beograda na adrese medija, objavljivanje od Agencije za privatizaciju desetine hiljada matičnih brojeva na internetu. Zloupotrebe najčešće vrše oni koji su zaposleni u institucijama koje imaju pravo na formiranje baze podataka, ali ne i za njeno nezakonsko korišćenje.
Šabić upozorava građane da je važno da razumeju da su podaci o ličnosti njihova najveća vrednost i pravo i pozvao ih da „pažljivo daju svoje podatke na različitim anketnim listićima”. Poverenik podseća da se krađa identiteta u svetskim razmerama već godinama nalazi u vrhu liste bezbednosnih rizika.
Šta su prava građana, teško je razumljivo za laike iz složenog materijala sročenog u zakon. Radi lakšeg snalaženja u moru zakonskih akata, a kako bi otkrili koja su prava građana na zaštiti podataka, kancelarija poverenika za zaštitu informacija od javnog interesa i podataka o ličnosti objavila je vodič kroz taj zakon.
Tamo je jasno objašnjeno da građani treba da znaju da novi zakon uvodi princip po kome je obrada, korišćenje, prikupljanje, čuvanje, stavljanje na uvid podataka o ličnosti moguća isključivo ili uz saglasnost građana ili na osnovu izričite zakonske odredbe. Pravo je građana da budu obavešteni o tome da li i ko obrađuje podatke o njima, gde i kako te podatke čuva. Imaju pravo da znaju sadržinu tih podataka, da traže ispravku netačnih i nekorektnih, da traže brisanje onih koji su prikupljeni nezakonito.
Građani se brzo i lako mogu informisati o svojim pravima u vodiču koji se besplatno distribuira korisnicima, a tekst je objavljen na veb-sajtu poverenika www.poverenik.org.rs, u rubrici dokumenti, pod naslovom „Vodiči”.
Tanja Nikolić-Đaković
