EN
Desetine evropskih umetnika, režisera i glumaca pozvalo je u otvorenom pismu vlasti Srbije da ne izruče Belorusiji disidenta i aktivistu Andreja Gnjota.
U pismu objavljenom 26. avgusta, potpisnici su upozorili da novinaru i filmskom stvaraocu Gnjotu, ako bude izručen beloruskim vlastima, prete „zatvor, mučenje pa čak i smrtna kazna“, preneo je dnevnik Gardijan.
Gnjot je uhapšen po dolasku u Srbiju, na osnovu međunarodne poternice koju je Belorusija preko Interpola raspisala zbog navodne utaje poreza. Gnjot tvrdi da je poternica politički motivisana.
On je bio jedan od ključnih organizatora saveza beloruskih sportista protiv diktature dugogodišnjeg predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Među potpisnicima peticije su i francuska glumica i predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, Beloruskinja Svjetlana Aleksijevič, ruski režiser Kiril Srebrenjikov i ukrajinski režiser Oleh Sencov, koji je i sam bio politički zatvorenik u Rusiji.
„Srpske vlasti treba da se konsultuju sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, koje u ovom slučaju pozivaju ne neodložno oslobađanje Gnjota, i naglašavaju da su optužbe politički motivisane“, rekla je čuvena poljska režiserka i prethodnica Binoš na čelu akademije Agnješka Holand, koja je takođe potpisala pismo.
Holand je dodala da je sada reč o „pitanju života ili smrti“ za Gnjota i da se on u slučaju izručenja suočava sa torturom, godinama u nehumanim uslovima ili nečim još gorima“.
Beloruski glumac Mitja Savelau, koji živi u Londonu i koji je inicirao otvoreno pismo, rekao je da bez ikakve sumnje Belorusija zloupotrebljava Interpol da bi izdejstvovala raspisivanje politički motivisanih naloga za hapšenje, koja predstavlja kao finansijski kriminal.
Savelau je podsetio da je beloruski režim posle izbora 2020. godine silom ugušio demonstracije opozicije koja je žalila na izbornu krađu, a 2021. pokušao da raspiše Interpolovu poternicu za liderokom i predsedničkom kandidatkinjom opozicije Svjatlanom Cihanovskajom.
Međunarodna policijska organizacija odbila je tada da to učini, ali je zahtev Minska, prema rečima Savelaua, razobličio taktiku Lukašenka da uđe u trag beloruskim demokratskim aktivistima u egzilu.
„Posle predsedničkih izbora 2020. i Lukašenkovog obračuna sa demonstrantima, između 300.000 i 500.000 Belorusa je pobeglo iz zemlje u sigurnost. Svima nama preti opasnost da se nađemo u situaciji u kojoj je Andrej“, rekao je Savelau.
Izvor: Dnevni evropski servis
