Filipović Stevanović: Novinari posebno osećaju stepen radikalizacije

Foto: MC
Foto: MC

Budući Akt o slobodi evropskih medija pre svega će se odnositi na zemlje Evropske unije (EU), ali bi Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u jednom trenutku morala da se uskladi sa njim, izjavila je FoNetu generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović, nakon Konferencije slobodnih evropskih medija održane prošle nedelje u Gdanjsku.

Tamara Filipović Stevanović kaže da se na Konferenciji moglo čuti da se razmišlja o definiciji novinara i medija, međutim, tome se žestoko usprotivila i Evropska federacija novinara jer je to opasno pogotovo za zemlje gde je demokratija vrlo slaba i gde takve definicije mogu biti iskorišćene za uskraćivanje i sužavanje slobode medija.

 

Ona kaže da se novinari u EU najviše susreću sa SLAPP tužbama i drugim sofisticiranim pritiscima.

 

„Mada, u poslednje dve godine, na protestima koji su se održavali u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, novinarni su bili meta i fizičkih napada. Mislim da se u poslednjih par godina sa ovom krizom približavaju  problemima naših novinara, koji se sa tom  vrstom problema nose poslednjih 30 godina, jer, svi smo se radikalizovali, a novinari to posebno osećaju na svojoj koži zato što su prvi na meti i političara i nervoznih građana“, navodi generalna sekretarka NUNS-a.

 

Što se tiče izveštavanja iz Ukrajine, Rusije ali i Belorusije, situacija je kompleksna.

„Mi svakako iz našeg regiona mogli bismo da razmenimo neka iskustva sa kolegama iz Ukrajine, ali ja bih ovde dodala i kolege iz Rusije i Belorusije. Vidimo da su nezavisni novinari u nezavidnom položaju. Tamo su usvojeni zakoni o širenju dezinformaicja koji stavljaju  pod rizik sve ljude koji izveštavaju ili pokušavaju da izveštavaju u skladu sa kodeksom, a ne u skladu sa državnom politikom  Rusije. Tako da, situacija je vrlo kompleksna. Mislim da je ovde izražena velika solidanst sa svima koji su u opasnosti i pokušavaju da se nađu načini kako da se ljudima pomogne, što onima koji izveštavaju iz Ukrajine, što onima koji zapravo beže od rata ili beže od represivog sistema u ovim drugim zemljama“, navodi Filipović Stevanović.

Tagovi

Povezani tekstovi