EN
Gore od kršenja kodeksa je činjenica da u današnjim tabloidima rade medijski uposlenici, vlasnici i urednici, koji nemaju obzira prema ženama u situaciji nasilja.
U to smo mogli da se uverimo kad je bilo koja od žena poznatih u javnosti javno progovorila o pretrpljenom seksualnom nasilju ili bilo kom drugom obliku nasilja. Na televiziji se u jutarnjem programu, na nacionalnoj frekvenciji, u više navrata radila čitava rekonstrukcija određenog slučaja, sa traženjem krivaca i upiranjem prstiju, najčešće u smeru žrtve.
Na portalima i u štampi imate pravo lešinarenje žrtava i u slučajevima kad one nisu istaknute u javnosti, a pomoću konstrukcija da je razlog za femicid ljubomora, prevara ili svađa. Bez izuzetaka će se pojaviti kontrukcija „porodična tragedija“ koja ublažava i humanizuje činjenicu da je reč o ubistvu ili nasilnom ponašanju.
Opisane situacije sve su gore kako je tabloidizacija izraženija. Kako je 021.rs izveštavao poslednjih meseci, i ono nasilje koje se prijavi ne procesuira se na predviđen način, što je dovoljno poznato da bi bilo koja žrtva razmislila pre nego što napusti nasilnika. Kada se na to doda medijsko okruženje koje obiluje tabloidnim unižavanjem žrtava, dobija se stanje u Srbiji.
Ali nije uvek bilo ovako. Kako za 021.rs u serijalu „Nisi sama“ navodi docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov, situacija u medijima sada je drastično gora u odnosu na neke godine koje su iza nas i pitanje je gde se ovaj problem završava.
„Stalno nam se čini da smo došli do nekog dna. Ali onda vidimo da može još dublje i iz dana u dan, kada pročitamo neke tekstove u medijima, pitamo se da li je moguće da nam se ovo dešava? Ubrzo shvatimo da jeste. Čini mi se da se ipak vodilo više računa pre nekoliko godina, pa i pre samo desetak godina, a da ne govorimo o onome što se dešavalo i kako se izveštavalo pre 20 godina. Nivo medijske kulture je bio zaista iznad onoga što se danas dešava. Vrlo je brutalno i ono što mislimo da se dešava samo u nečijoj mašti – i to vrlo pokvarenoj mašti, mi možemo svakodnevno da čitamo i gledamo“, smatra dr Milinkov.
Ono što se nekada nikako nije moglo naći u izveštajima su vrlo intimni detalji iz života žrtava. Šta je žrtva nosila u noći ubistva, gde je bila uoči nasilja, s kim se viđala, šta su komšije čule da se govori u kući, iz kakve je porodice devojka koja je brutalno prebijena i veza njene porodice sa nasilnikom… Ovo su samo neki od primera koje viđamo u praksi.
Prva promena koja je nastala, a pratile su je ostale, jeste učestalost izveštavanja o nasilju, kaže dr Milinkov. To je, sa jedne strane, dobro jer je tema prisutnija u javnosti, ali je problem u načinu na koji se počelo izveštavati pre izvesnog perioda i što je faktički anuliralo svaki pokušaj da javnost shvati problem nasilja.
„Nekada nam se učini da je nasilja u društvu više, a naročito porodičnog nasilja. U stvari, njega nema više već se više izveštava, ali moj lični i profesionalni utisak je da način na koji se izveštava o porodičnom nasilju nije produktivan i u cilju rešavanja problema. Ono što je, na žalost, vrlo očita posledica je jedan nivo normalizacije nasilja u društvu uopšte, a i porodičnog nasilja. Takođe je prisutna banalizacija nasilja, zahvaljujući kojoj mi stičemo utisak kao da se svi ti problemi dešavaju negde daleko od nas, nekome drugom, da to ništa nije deo naše realnosti. Ali poslednjih nedelja imamo priliku da čitamo ispovesti žena na tviteru i na drugim mrežama i da se zapravo zgražavamo koliko je nasilje sveprisutno, ne možemo ni da zamislimo koliko je prisutno“, pojašnjava naša sagovornica.
Kompletna tabloidizacija nasilja opasna je iz još jednog razloga. Kako naglašava aktivistkinja i članica Udruženja žena „Peščanik“ iz Kruševca Slavica Stanojlović, obilje senzacionalizma služi kao svojevrsni okidač za činjenje krivičnih dela.
„To je model ili jedna vrsta podstreka počiniocima nasilja koja podrazumeva nimalo obzira prema žrtvi, a prikaz ili rekonstrukciju kompletne situacije koja ne ide u korist žrtvi, već samo na štetu. Mediji vrlo često preuzimaju ulogu institucija koje bi trebalo da rade svoj posao u sistemu zaštite, pa tako vrlo često imamo medije u ulozi policajca ili tužilaštva. Ja razumem da postoji tržište i prodaja, ali u ovoj situaciji imate jasnu štetu koju niko ne sprečava“, mišljenja je Slavica Stanojlović.
Naša sagovornica naglašava da iz iskustva zna da bi pojedine žrtve rado izašle sa svojim primerima u javnost, ali su svesne činjenice koliko je to sada opasno i kontraproduktivno.
„Može da se dogodi da mediji svojim izveštavanjem, pa i nenamerno, na jedan način odaju ko je žrtva ili počinilac, da se sazna identitet. Čak i sitnice su nekad dovoljne da se određeni detalji prepoznaju i onda imate ženu u izuzetno opasnoj situaciji, životno ugroženu“, dodaje ova dugogodišnja aktivistkinja.
Ko menja stvari?
Postoje profesionalni mediji, novinarke i novinari koji rade ozbiljan posao na pravi način. Posle nekog vremena oni nalete na zid, pojašnjava dr Smiljana Milinkov.
„Vi objavite nešto i to je to, sve staje, nadležni ćute i oni koji imaju nameru da nešto promene budu poraženi. To je način na koji sistem odgovara na sopstveno nedelovanje, ali je zapravo momenat kada mi moramo da skupimo snagu i da guramo dalje, da istrajemo u traženju odgovornih i insistiranju da nadležni rade svoj posao. Jedina institucija koja trenutno radi svoj posao je Savet za štampu, ali Savet samo ukazuje na kršenje kodeksa i njegova moć je tolika kolika jeste“, naglašava naša sagovornica.
Kao što smo prethodno naveli, postoje profesionalci koji svoj posao u medijima, ali i u institucijama, rade izvrsno – ali to su pojedinci u ogromnom sistemu u kojem su „glasniji“ oni koji ne rade valjano, ističe Slavica Stanojlović iz Udruženja žena „Peščanik“.
Kompletan razgovor sa našim sagovornicama u serijalu „Nisi sama“ poslušajte u nastavku.
Prijavi nasilje!
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije „Iz kruga Vojvodina“ na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.
