Apsurdno je što prebijeni novinari, sve dok se njihove povrede kvalifikuju kao lake, moraju da pokreću privatne tužbe. Pretnju da će biti prebijeni, međutim, tužilaštvo može da procesuira po službenoj
Nakon rasprave u Beogradu pre dve nedelje, danas je u Novom Sadu održan drugi sastanak predstavnika novinarskih udruženja, države, stručnjaka i drugih koji su zainteresovani za predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Banalizovanje, sa elementima fake news, ali i SF, sasvim sigurno, nije najbolji i preporučiv način da se počne tekst. Ipak, kao olakšavajuća okolnost može se uzeti fakat da se
Aktuelna rasprava o svrsishodnosti i progresivnosti, odnosno retrogradnosti izmena i dopuna Krivičnog zakona mogla bi da ima smisao – pa makar bila tek nadmetanje u poznavanju teorije i prakse –
Inicijativom devet nevladinih organizacija je predloženo uvođenje novih krivičnih djela – napad na novinara i sprečavanje novinara u obavljanju profesionalnog zadatka, kao i pooštravanje kazni za najteža krivična djela na
On dodaje da je održan sastanak, a da je plod sastanka zahtev Radne grupe za poglavlje 23 kojim se traži da se produži vreme za javnu raspravu i da ostaje
Kazna zatvora do jedne godine predviđena je za izvršenje dela iz člana 149, Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa, koje se planiranim izmenama Krivičnog zakonika proširuje na
„Novinarstvo ne sme ništa da prećuti: to je njegova najveća vrlina i najveća mana.“ Henry Anatole Grunwald Ovaj divan i tako tačan citat američkog novinara i diplomate Henrija
Polaznu osnovu daće analiza prof. dr Zorana Stojanovića u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, koju je Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, sa premijerkom Anom Brnabić na čelu,
EN