EN
Prateći dokumenta i novac koje na državnim konkursima dobija firma Tačno, zakupac brenda Tanjug, uočio je Savet za borbu protiv korupcije mnogo nerešenih problema. Pre svega, „zaostale obaveze iz poslovanja“ – koje nisu prenete na Republičku direkciju za imovinu. Pitaju se iz Saveta koliko je to novca, kome se on duguje i ko će to da plati.
Generalni sekretar UNS-a iz ovoga vidi da:
„Država, odnosno Direkcija za imovinu pere ruke od potraživanja koja postoje prema Tanjugu, odnosno koja su postojala pre gašenja, a istovremeno se vidi i da potraživanja nije preuzeo ni novi zakupac žiga“, rekao je Nino Brajović iz UNS-a.
Navode Saveta da je firma Tačno kupila i preuzela čak i prava na imovinu nekadašnje agencije Tanjug iz te kompanije demantuju. Netačno je, kažu, i da koriste državnu imovinu, odnosno da zakupljuju prostor u centru Beograda koji je nekada koristio Tanjug. Tvrde da su preuzeli samo ime Tanjug, žigove i radnike agencije.
Zapali su Savetu za oko i milionski ugovori koje firma Tačno dobija na konkursima državnih institucija za praćenje njihovog rada. A te poslove Tanjug je dobijao čak i dok je bio ugašen, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje BIRN-a.
„Apsolutno nije potrebno da se troši novac građana da bi se ministri pratili kao da su neke filmske zvezde, to je jedno. Drugo, niko od drugih agencija, znači Beta i Fonet nije mogao da se javi na takve javne nabavke, zato što nisu ispunjavali uslove konkursa, a to je da sarađuju sa svih pet nacionalnih frekvencija“, naveo je novinar BIRN-a Radmilo Marković.
Predstavnik UNS-a ne vidi ništa sporno da javne institucije i dalje sprovode takve konkurse, ali:
„Samo pod ravnopravnim uslovima i to je ono što je bitno. Ne mislim i to je logično da javni servis može da preuzme poslove agencije“, smatra Brajović.
Ova firma, nekada agencija, ih dobija jer se ne zamera vlasti, jedan je od zaključaka Saveta, pa se na osnovu izveštaja drugi predstavnici struke pitaju:
„Da li je Tanjug PR agencija Vlade i državnih institucija, odgovor na to se može naći u analizi sadržaja koji Tanjug objavljuje“, objašnjava Slađana Gluščević iz NDNV-a.
„Već godinama Tanjug prati predsednika države na kojoj god da se funkciji nalazi, u stopu, gde god da ode. To su sati i sati, koliko traju ti prenosi, ali se to ne vidi u tim javnim nabavkama“, kaže Radmilo Marković.
I Tanjug je samo deo problema finansiranja medija u Srbiji, napominje Marković. Podseća da državne firme plaćaju medijima i sponzorstva, a koliko je to, za sada ne znamo.
