[box align=’box-left’ id=’12732′]
Saopštenje Tasovca u celini glasi:
„Jedan od pokazatelja duboke krize koja pogađa srpske medije su proizvoljna obaveštenja za štampu kojim pojedina novinarska udruženja zamagljuju našu stvarnost.
Ako udruženja nisu u stanju da u svojim obraćanjima javnosti ispoštuju ni minimum profesionalne odgovornosti, ako činjenice tretiraju kao neobavezujuće, a citate kao materijal za selektivno prerađivanje, onda je to tužna potvrda da ‘tabloidizacija’ u Srbiji više nije problem samo žute štampe.
Udruženje novinara Srbije (UNS) me je juče upozorilo da je moja ‘svađa’ sa NUNS-om i NDNV-om ‘samo vrh ledenog brega kada je reč o drastičnim nepravilnostima u trošenju budžetskog novca za medije’; da sam ‘sa zakšanjenjem otkrio da mala novinarska udruženja… imaju nesrazmerno veliki uticaj u komisijama za sufinansiranje medijskog sadržaja’ i da sam zaboravio da je ‘te komisije formiralo ministarstvo na čijem sam čelu’.
Ja ne znam ko piše saopštenja UNS-a, niti ko iza njih stoji, pošto su ona zaštićena oreolom politbirovske kolektivnosti koja ukida ličnu odgovornost. Ali se pitam: šta se desilo sa novinarskim zanatom? I sa činjenicama koje bi trebalo da budu svete?
Predvodnici UNS-a su ove godine svojevoljno odustali od dogovora postignutog prošle godine sa Medijskom koalicijom, koju čine UNS, NUNS, NDVN, ANEM i Lokal pres, da medijska udruženja zajedno sa Asocijacijom medija sama odrede kvote svojih predstavnika u komisijama Ministarstva kulture i informisanja.
Za razliku od prošlogodišnjeg konkursa, UNS je ovog puta insistirao da samostalno imenuje veći broj članova komisija na očiglednu štetu ostalih udruženja.
Zakon i Pravilnik, međutim, ne poznaju pojam ‘malih i velikih novinarskih udruženja’, nego propisuju da se većina članova komisija imenuje na predlog novinarskih i medijskih udruženja koja su registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja konkursa.
Ministarstvo ne može da se meša u odnose unutar i između novinarskih udruženja, ali odbija da bude kolateralna šteta međusobnih neslaganja i sujeta njihovih vođa.
Pošto je UNS odbacio predlog Ministarstva da i ove godine odluku o broju predstavnika pojedinačnih udruženja donese sama medijska zajednica, Ministarstvo se držalo prošlogodišnjih kvota: UNS, NUNS, ANEM i Asocijacija medija su imali četiri predstavnika, Lokal pres i NDVN – tri, a RAB – dva.
Članovi komisija na predlog UNS-a su bili: Nino Brajović, Petar Jeremić, Olivera Kovačević i Vladimir Radomirović.
Zato je, ne samo nelogično, već i krajnje neprofesionalno što me nepoznata lica iz UNS-a sad pozivaju da preuzmem odgovornost za način na koji su formirane komisije i optužuju da ‘perem ruke od odluka koje je donelo’ Ministarstvo kulture i informisanja.
Ministarstvo ne skida odgovornost sa sebe i ja ne ‘perem ruke’ — mada to redovno činim, ne toliko zbog bremena odgovornosti koje nosim, već, pre svega, zbog lične higijene.
Za mene i moje saradnike su svi članovi medijskih komisija kao i svi učesnici medijskih konkursa ravnopravni u pravima i obavezama.
Bez obzira na to kako prvaci UNS-a doživljavaju sami sebe i svoju organizaciju, ja na javnoj sceni ne delim svoje sagovornike u aktere prvog i drugog reda.
Ministarstvo kulture i informisanja podržava medijski pluralizam i poštuje zakon, ali Ministarstvo niti može, niti želi da bude medijator u stručnim, finansijskim ili imovinskim sporovima među medijskim udruženjima.
Oni koji bi želeli da medijske konkurse uređuju po svom privatnom nahođenju, a istovremeno spopliću jedni druge, umesto da se bore za profesionalne i etičke standarde u svojoj branši, nanose veliku štetu sami sebi, ali još veću — građanima Republike Srbije“.
