ENKako je Krdžićeva istakla, neposredno pre bombaškog napada, koji se dogodio u noći između 28. i 29. februara, primila je poslednju u nizu pretnji.
– Uopšte nemam dilemu ko je to uradio. Neposredno pre eksplozije bombe, rekli su nam da ćemo videti ko su oni i da bi mi bilo pametnije da se ne kačim s njima. U pitanju su Radio „Tri“ i „Trident medija grup“ koja stoji iza njega, a čiji je većinski vlasnik Milorad Ignjačević, koji je ujedno i advokat „Telekoma“. Tu su još njegov sin Uroš, Igor Mihaić i Draško Petrović – rekla je Krdžićeva.
Problemi su, kako je istakla, počeli 2005. godine.
– Pokušali smo da ih zamolimo da se sklone s naše frekvencije, ali su rekli da iza njih stoji država, odnosno „Telekom“ i Draško Petrović. Povukli smo se i odlučili da probleme rešimo tužbama. Podneli smo više od 20 prijava RATEL-u, ali su nam odatle rekli da smo smešni i da ne možemo protiv države. Pošto je Radio „Tri“ bio piratski, sud je na kraju odlučio da ih zbog ometanja našeg signala zatvori, ali su oni 2006. godine ipak dobili dozvolu za rad – rekla je ona, dodavši da je od Mihaića više puta tražila da ih ostave na miru, ali bezuspešno. Nakon poslednjeg razgovora s njim, tvrdi Krdžićeva, na TDI je bačena bomba.
– Kad nekome posle pretnji bacite bombu, onda je jasno od koga je ona upućena. To sam i potvrdila u izjavi datoj policiji, gde sam rekla i da su pretili našim porodicama. Naša jedina zaštita je bila da policiji damo sva ta imena, uključujući i ime Draška Petrovića – kaže ona.
Interesantno je, kako je takođe izjavila Krdžićeva, da je „Telekom“ s Radijom „Tri“ imao potpisan sponzorski ugovor još u vreme dok je ta stanica bila piratska.
„Alo!“ juče nije uspeo da stupi u kontakt sa Draškom Petrovićem.
M.S. Prelić
