EN
Fotografija na kojoj se vidi ovaj transparent objavljena je na kanalu „Bunt je stanje duha“ na društvenoj mreži Telegram, u trenutku dok je protest još trajao.
„Bunt“, koji ima više desetina hiljada pratilaca, je ovu fotografiju podelio i na svom kanalu „Bunt – naš put“, koji je namenjen korisnicima Telegrama na ruskom govornom području.
Nekoliko sati kasnije istog dana, fotografiju su preneli kanali „Сербский Вестник“ (Srpski glasnik) i „Балканская сплетница“ (Balkanski tračevi) koji svoje objave pišu na ruskom jeziku i imaju više hiljada pratilaca.
Tako je za nekoliko sati jedna fotografija sa proruskog protesta u Beogradu došla do nekoliko desetina hiljada ljudi.
Po istom modelu se na Telegram kanalima svakodnevno distribuiraju dezinformacije, neproverene informacije i proruski propagandni sadržaji sa ratišta u Ukrajini.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je detektovao mrežu Telegram kanala na srpskom i ruskom koji međusobno prenose takve objave.
Telegram, platforma za razmenu poruka i deljenje informacija, osnovao je Rus Pavel Durov, koji je takođe osnivač ruske društvene mreže vKontakte. Obe platforme su poznate po rastegljivoj politici tumačenja govora mržnje, koja omogućava esktremnim grupacijama da se promovišu na njima.
Mreža
Radio Slobodna Evropa (RSE) je tokom mesec dana pratio informacije koje su se širile u Telegram grupama i uspeo da potvrdi povezanost grupa, koje su često u isto vreme ili sa vrlo malo vremenske razlike objavljivale proruske sadržaje i dezinformacije. Većina njih objavljuje na srpskom, crnogorskom, ali i ruskom jeziku sa fokusom na Zapadni Balkan.
U mreži se nalazi nekoliko kanala – „Bunt je stanje duha“, „Сербский Вестник“, „Rusko-srpski centar Orlovi“, „Сербский Дивергент“, „Балканская сплетница“, „Antiglobalizam“, koji zajedno broje više od 120.000 pratilaca.
‘Zavera’ o masakru u Buči
Ubrzo nakon što su se 3. aprila u javnosti pojavili snimci mrtvih tela na ulicama Buče, četrdesetak kilometara od Kijeva, ukrajinske vlasti pozvale su da se odgovorni izvedu pred međunarodni tribunal. Grad Buča je neko vreme bio pod kontrolom ruske vojske. Nakon što su ukrajinske snage vratile kontrolu nad tim područjem, u javnost su izašli snimci desetina leševa u dvorištima kuća i na ulicama.
Kremlj je negirao da je ruska vojska počinila ratne zločine nad civilima, optužujući Kijev da je izmislio zločin. Taj stav prenosi i Telegram kanal „Bunt je stanje duha“, koji ima više od 56.000 pratilaca, mahom iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.
„Fotografije i video materijali koje je objavio kijevski režim, a koji navodno svedoče o zločinima ruske vojske u gradu Buča kod Kijeva, još su jedna provokacija“, piše „Bunt“, prenoseći saopštenje ruskog Ministarstva odbrane.
Kanal „Bunt je stanje duha“ otvoren je na Telegramu avgusta 2020. godine. Godinu dana kasnije administratori su pokrenuli i kanal na ruskom jeziku „Бунт — наш путь“ (Bunt – naš put), koji ima oko 1.800 pratilaca.
Prvo pojavljivanje na internetu „Bunt je stanje duha“ je imao kao blog, pokrenut aprila 2020. godine. Blog je bio aktivan svega mesec dana, a u jednoj od nekoliko objava se navodi da Skadarsko jezero, koje se prostire na teritoriji današnje Albanije i Crne Gore istorijski pripada Srbiji, te da se „još Skadra i Prizrena (grada na Kosovu) odrekli nijesmo“.
Pre izbijanja rata u Ukrajini, Telegram kanal „Bunt“ se uglavnom bavio dešavanjima u Crnoj Gori, bh. entitetu Republika Srpska i Srbiji. U svojim objavama veličaju ratnog zločinca Ratka Mladića, promovišu četničku ideologiju i tvrde da je „srpstvo u Crnoj Gori ugroženo“.
Uprava policije Crne Gore je početkom februara ove godine potvrdila za RSE da preduzima aktivnosti iz svoje nadležnosti povodom prepiske u grupi „Bunt je stanje duha“ u kojoj se poziva na izazivanje haosa u Crnoj Gori. Objave članova te grupe koji su pozivali na „na krv i nož“, proširile su se društvenim mrežama 6. februara.
Kao jedan od argumenata da se u Buči nije desio masakr „Bunt je stanje duha“ navodi da je gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk 31. marta u video poruci objavio da je ruska vojska napustila grad, te da tom prilikom „ni jednom rečju nije spomenuo ‘desetine žrtava i leševa na ulicama’“. To je gotovo identična rečenica koju je u svom saopštenju 3. aprila na svom Telegram kanalu napisalo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.
Iako je istina da gradonačelnik Buče u svom obraćanju poslednjeg dana marta nije govorio o leševima na ulicama, on je međunarodnim novinarima 3. aprila pokazao tela ubijenih.
Negiranje Buče kao Srebrenice
Kanali sa južnoslovenskog govornog područja naklonjeni Rusiji u zločinu počinjenom u Buči videli su još jednu priliku za negiranje genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile u Srebrenici, na istoku BiH, jula 1995. godine.
„Genocida u Srebrenici nije bilo, kao ni onog u Buči“, piše „Bunt je stanje duha“ u objavi 5. aprila.
Narativom o „lažiranom genocidu u Srebrenici“ služi se i kanal „Сербский Вестник“ (Srpski glasnik), koji ima blizu 5.000 pratilaca i objavljuje vesti i komentare na ruskom jeziku.
Jednu takvu objavu „Srpski glasnik“ je preneo sa kanala „Balkanski tračevi“ (Балканская сплетница). U njoj se navodi da je kao rezultat „koncepta genocida u Srebrenici“ Jugoslavija razbijena, a „vođe bosanskih Srba i predsednika (Savezne Republike Jugoslavije) Slobodana Miloševića je čekao tribunal (Međunarodni sud pravde u Hagu)“.
„Onda se naravno ispostavilo da nije bilo ‘genocida’ i da je više od polovine materijala fabrikovano. (…) A sada pogledajte ponovo sa kojim žarom pokušavaju da povuku paralele sa događajima iz jula 1995. godine. Zapitajte se ‘zašto’. I molim vas sami donesite zaključke“, piše u objavi.
Sudskom presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine potvrđeno je da se u Srebrenici dogodio genocid. Vlasti u Srbiji odbijaju da priznaju sudsku presudu i negiraju u svojim izjavama genocid.
U opisu kanala „Srpski glasnik“ se navodi da ga je osnovao novinar Dimitrije Mihajlović, koji u svojoj radnoj biografiji navodi da je, između ostalog, radio na javnom servisu Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio Beogradu, te da je studirao na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda.
Na profilnoj fotografiji kanala je prikazana silueta bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osuđenog na doživotnu kaznu zatvora za srebrenički genocid u i ratne zločine tokom rata u BiH.
RSE je posredstvom Telgrama zatražio komentar od Dimitrija Mihajlovića, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
‘Širenje dezinformacija različitim kanalima’
„Svedoci smo kontinuiranog širenja dezinformacija posredstvom različitih digitalnih kanala: društvenih mreža, navodnih sajtova sa vestima, vladinih izvora i, što je novo – propagandnih sajtova koji se predstavljaju kao fekt-ček platforme“, kažu u pisanom odgovoru za RSE u Evropskoj opservatoriji za digitalne medije (EDMO).
EDMO je platforma koja okuplja fekt-čekere, stručnjake za medijsku pismenost i akademske istraživače, novinare i druge zainteresovane strane, s ciljem da analiziraju dezinformacije. Mreža EDMO za proveru činjenica pokriva većinu zemalja članica Evropske unije (EU).
Kako kažu za RSE, stručnjaci EDMO prate i analiziraju dezinformacije o ratu u Ukrajini od početka ruske invazije, a jednom sedmično objavljuju izveštaje.
„Iako su trendovi varirali u zavisnosti od situacije, neke teme su konstantne: navodno je insceniran sam rat ili neki događaji (na primer granatiranje Mariupolja), Ukrajinci su predstavljeni kao nacisti i iznose se sumnje prema izbeglicama“, navode u EDMO.
Na pitanje RSE koje platforme najviše šire dezinformacije, u EDMO kažu da ključnu ulogu imaju različiti društveni mediji, te dodaju da se razlikuju mere kompanija koje vlasnici ovih platformi preduzimaju za suzbijanje dezinformacija.
„Čak i kada je originalni izvor strani (iz zemalja koje nisu deo EU, prim. RSE), širenje dezinformacija često zavisi od domaćih aktera koji ih šire, kao i od njihove podrške“, navode u EDMO.
Dodaju da je radna grupa EDMO za Ukrajinu od internet platformi zatražila da njihovim istraživačima omoguće bolji pristup podacima „kako bi bolje procenili ovaj fenomen“.
‘Megafoni’ Putinovog ideologa
Osim širenja dezinformacija, proruski Telegram kanali na srpskom neretko prevode i prenose analize Aleksandara Dugina, filozofa i ideologa ruskog nacionalizma.
„Naš dug prema Srbima je ogroman. Da se Srbi nisu suprotstavili Zapadu, umovi unutar Kremlja se ne bi probudili na vreme i Putinova Rusija bi zakasnila. Mi Srbima dugujemo Kosovo. Da Kosovo opet bude srpsko: to je istorijska i moralna dužnost Rusije“, navodi se u Duginovom citatu koji je na kanalu „Bunt je stanje duha“ objavljen 26. marta, bez navođenja izvora.
Dan kasnije je ovu Duginovu izjavu, takođe bez navođenja izvora, preneo sajt Nportal.rs, koji radi pod okriljem beogradskih „Večernjih novosti“. U impresumu portala se kao osnivač navodi kompanija „Novosti“ AD, a glavni i odgovorni urednik je Milorad Vučelić, koji je u vreme režima Slobodana Miloševića bio na čelu ratnohuškačke Radio-televizije Srbije (RTS).
„Bunt“ često prenosi i analize Igora Girkina, ruskog nacionaliste i nekadašnjeg oficira Federalne službe bezbednosti (FSB). Girkin, koji se predstavlja i kao Igor Strelkov, se kao dobrovoljac borio na strani Vojske Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH), a učestvovao je i u ruskoj aneksiji ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Mitologizovanje srpsko-ruskih odnosa
Milan Subotić, teoretičar i istoričar ideja koji se bavi ruskom intelektualnom tradicijom, kaže za RSE da se proruski sentimenti u Srbiji zloupotrebljavaju u političke svrhe.
„Mi malo poznajemo i Rusiju i rusku istoriju, ali je rašireno uverenje o bliskosti, našim bratskim i savezničkim odnosima, koji u nekim segmentima prošlosti imaju osnova, u nekim nemaju, ali se uvek koriste kao deo mitske priče, a ne kao deo istorijskog znanja, zato što se koriste u političke svrhe“, kaže Subotić.
Emocije su, dodaje Subotić, važan mobilizatorski faktor.
„Vi pokušavate da mitologizujete prošlost, da bi takva slika prošlosti motivisala ljude u sadašnjosti bez obzira na to koliko oni tu prošlost poznaju“, kaže Subotić.
Subotić objašnjava da gledanje na Rusiju kao zaštitnicu u Srbiji postoji od nastanka moderne srpske države početkom 19. veka, dok kulturne veze dveju država sežu dublje.
„Uglavnom se te veze tokom 19. veka, naročito sa radikalima Nikole Pašića (dugogodišnji predsednik Vlade Kraljevine Srbije i kasnije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prim.RSE), pojačavaju ili snaže u odnosu na odbojnost koju Srbija ima prema Austro-Ugarskoj kao konkurentskoj imperiji na Balkanu u odnosu na Rusiju“, objašnjava Subotić.
Prema rečima Milana Subotića, tadašnji politički pokreti u Srbiji su, tražeći oslonac za postizanje svojih političkih ciljeva, okreću prema Rusiji kao izvoru podrške ili uzora.
Targetiranje ‘ruskih liberala’
Pojedini Telegram kanali targetiraju protivnike ruske invazije. Tako je kanal „Rusko-srpski centar Orlovi“ 22. marta objavio tekst na ruskom i srpskom jeziku, u kojem imenom proziva i vređa jednu učesnicu antiratnih demonstracija u Beogradu.
„Tipično lice ruske liberalštine koja je ‘izbegla iz Rusije’ i digla se u Beogradu protiv Rusije“, navodi se u objavi, uz koju je priložena i fotografija žene koja drži ukrajinsku zastavu na kojoj je simbol mira.
U istoj objavi administratori kanala u pretećem tonu navode i sledeće: „Pričaćemo i o predstavnicima ruske liberalne skupine u Srbiji. Znamo sve o njima.“
Njihova objava referiše na malobrojnu skupinu ruske dijaspore u Srbiji koja se protivi politici Putina i organizovala je nekoliko skupova podrške Ukrajini u centru prestonice.
Protest protiv ruske invazije, održan 20. marta u centru Beograda, na kanalu „Orlovi“ propraćen je komentarom da su se aktivisti iz Ukrajine i Rusije okupili „kako bi privukli pažnju onih zapadnih fondova koji finansiraju antiruske akcije“.
S druge strane, kanal objavljuje različite akcije podrške Rusiji iz Srbije.
„Rusko-srpski centar Orlovi“ na Telegramu je pokrenuo kanal 1. marta, pet dana nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu, i ima nešto više od 1.000 pratilaca.
Prema podacima sa sajta excheck.pro, koji ima bazu privrednih subjekata Rusije,
„Rusko-srpski centar Orlovi“ je registrovan novembra 2017. kao neprofitna organizacija sa sedištem u Sankt Peterburgu. Kao direktor je upisan Aleksandar Nikolajevič Lisov (Александр Николаевич Лысов).
Lisov održava kontakte i sa predstavnicima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Njegova organizacija je na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, na kojoj takođe ima profil, je deset dana uoči početka ruske invazije objavila fotografiju Lisova sa poslanikom SNS-a u prethodnom sazivu parlamenta Milošem Banđurom. U postu se izražava zahvalnost srpskom parlamentarcu na podršci.
Lisov je na društvenim mrežama podelio i svoje fotografije iz Novog Sada i Zemuna, kao i iz Severne Mitrovice na Kosovu, jednoj od opština sa većinskim srpskim stanovništvom. U Sankt Peterburgu se, kako je objavio na mreži Vkontakte aprila 2021. godine, sastao sa Arnom Gujonom, bivšim članom francuske ekstremno desničarske grupe „Generacija identiteta“, čije delovanje su vlasti Francuske zabranile prošle godine.
Vlada Srbije je krajem 2020. godine imenovala Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
U opisu fotografije na kojoj se vide Lisov i Gujon se, između ostalog, navodi da su razgovarali „o mogućnosti saradnje u smislu humanitarne pomoći Kosovu“.
RSE je detektovao i druge veze Lisova sa desničarima u Srbiji. Na jednoj takvoj fotografiji iz novembra 2020. godine Lisov se nalazi sa Mladenom Obradovićem, čiju organizaciju „Obraz“ je MUP Srbije označio kao klerofašističku, a Ustavni sud Srbije joj je 2012. zabranio rad zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje.
Decembra 2017. „Orlovi“ su izvestili o uličnoj akciji koju su aktivisti „Obraza“ izveli u čast osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Slavljenje zločina u mimovima
„Srpski pozdrav od snajperiste sa područja na kojoj se sprovodi specijalna operacija.“ Ovo je potpis ispod fotografije na kojoj se vide tri naoružana čoveka u maskiranim uniformama, maskama na licima. Jedan od njih pozdravlja sa tri raširena prsta, gestom koji se smatra nacionalnim pozdravom u Srbiji.
Objava se 1. aprila našla na kanalu „Orlovi“, ali ju je četiri dana kasnije preneo kanal „Сербский Дивергент“ (Srpski divergent). Kanal je aktivan od aprila 2018. i prati ga blizu 20.000 ljudi.
Ono po čemu je ovaj kanal prvenstveno poznat su mimovi (memes). Internet mimovi predstavljaju viralne sadržaje koji se šire među korisnicima svetske mreže. Najčešće se javljaju u obliku slike s dodatim tekstom.
Poslednjih godina prihvatili su ih pripadnici ekstremne desnice koji kroz tu svedenu formu šire svoju ideologiju. „Srpski divergent“ 8. aprila objavljuje crtež na kojem se vidi čovek koji zabada nož u svinju. Crtež je propraćen porukom – „Masakr u Buči možemo ponoviti“.
Grafički uznemirujući sadržaj poput ovog nije izuzetak na „Srpskom divergentu“. U poslednje četiri godine, koliko kanal radi, redovno objavljuju video snimke i fotografije ubistva ili mučenja životinja i ljudi. Često su meta iživljavanja svinje. To nije slučajno, pošto ruski ultranacionalisti i njihovi istomišljenici Ukrajince nazivaju svinjama.
Pre izbijanja rata u Ukrajini „Srpski divergent“ je kroz objave i mimove targetirao liberalne vrednosti i borbu za ljudska prava, te širio rasističke ideje. U jeku borbe pokreta „Crni životi su bitni“ (Black lives matter) za ravnopravni položaj Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama, kanal objavljuje mim na kojem je Džorž Flojd (George Floyd) oboren na zemlji sa kolenom na vratu.
Mim je propraćen porukom: „Budi ratnik, živi večno. Budi crnac, umri prvi“.
Flojd je ubijen maja 2020. godine tokom hapšenja, kada mu je beli policajac gotovo deset minuta kolenom pritiskao vrat. Njegova smrt pokrenula je proteste širom SAD.
Osim širenja rasizma, kanal, za koji nije bilo moguće utvrditi ko stoji iza njega, slavi i osuđene ubice. U više objava prethodnih godina je delio fotografije Milorada Ulemeka, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) u okviru srpskih oružanih snaga.
Ulemek je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
Glasnici ruskog uticaja
Među agilnijim kanalima u širenju proruske propagande je „Antiglobalizam“ koji broji nešto više od 2.000 pratilaca. Svoje opredeljenje u rusko-ukrajinskom ratu izneli su već na profilnoj fotografiji na kojoj se vidi slovo Z, koji je postao simbol ruske vojske tokom ukrajinskog rata. Fotografija je potpisana ironičnim komentarom: „Mi širimo ‘maligni ruski uticaj’“.
Otkako je počela invazija, administratori svakodnevno dele na desetine objava u vezi sa dešavanjima u Ukrajini – prenose saopštenja ruskih i čečenskih zvaničnika, a ruske akcije prikazuju kao „čišćenje neonacističkih militanata i Oružanih snaga Ukrajine“.
Osim što je tokom rusko-ukrajinskog sukoba postao platforma za širenje propagande Kremlja, kanal „Antiglobalisti“ je pre ove krize koristio Telegram za širenje antivakserskih teorija zavere, ali i promovisanje mržnje.
Kanal deli i objave pod parolom „White lives matter“ (Beli životi su važni), što je slogan krajnje desničarskih grupa koje su na taj način odgovorile na proteste Afroamerikanaca pod sloganom „Black lives matter“. Protesti su počeli nakon što je beli američki policajac pred kamerama ubio Afroamerikanca gušeći ga do smrti.
Od antivakserskih teorija do Ukrajine
U Evropskoj opservatoriji za digitalne medije su detektovali da su neki od pojedinaca i grupa koji su širili dezinformacije u vezi sa COVID-19 i vakcinacijama, sada pomerili fokus na rat i preorijentisali se na širenje proruske propagande.
Istovremeno napominju da je važno praviti razliku između namerno plasiranih dezinformacija, koje se kreiraju i šire da bi se stvorila javna šteta zarad profita, i nenamernih dezinformacija, koje nisu nužno zasnovane na lošim namerama.
„Evropska unija je heterogena: dok diskusije, posebno o društvenim medijima, brzo prelaze granice, Evropa se sastoji od sasvim različitih sfera diskusija. Ovo se posebno odnosi na pitanje spoljne politike. Dakle, treba raditi i na evropskom nivou i na nivou država članica, pa čak i na lokalnom nivou“, navode u EDMO.
Šta je Telegram?
Društvenu mrežu Telegram su 2013. godine osnovala ruska braća Nikolaj i Pavel Durov. Aplikacija za razmenu poruka je 2021. imala pola miliona aktivnih korisnika, a porast je doživela nakon što su vodeće društvene mreže, poput Fejsbuka, Tvitera ili Jutjuba, počele da vode restriktivniju politiku spram širenja dezinformacija i govora mržnje.
Time je Telegram, koji nema tu vrstu ograničenja, postao utičište za ekstremističke grupe – od neonacističkih do islamističkih organizacija – ali i za različite teoretičare zavera.
Tokom rata u Ukrajini Telegram je postao jedno od najvažnijih sredstava komunikacije ruskih i ukrajinskih zvaničnika. Kanal ukrainske Vlade „Ukraine now“ ima 1,1 milion pratilaca i svakodnevno objavljuje informacije o dešavanjima u toj zemlji.
Zvanični kanal Ministarstva odbrane Rusije ima blizu 50.000 pratilaca, sa kojima to ministarstvo deli saopštenja i informacije na engleskom jeziku.
