–
Osim RTS-a, „Pinka“ i B92 ostali kanali su mi očajni, puni snega i negledljivi.
Znate, ne mogu ja da provodim po nekoliko sati na krovu zgrade nameštajući
antenu da bih gledala ove kanale. Ako su svi dobili nacionalnu frekvenciju,
signal bi trebalo da bude podjednako – priča ona za “Blic”.
Zakon
kaže da su nacionalne televizije dužne da kvalitetnim signalom pokriju 60 odsto
stanovništva. To u praksi znači da je minimum ispunjen i ako se repetitori
postave u Beogradu i još nekoliko većih gradova. Iako Republička radiodifuzna
agencija planira digitalizaciju signala za 2012, kada će svi kanali biti
podjednako vidljivi, mnogi stanovnici Srbije će do tada na malim ekranima
gledati sneg umesto programa. Problem sa lošim signalom nacionalnih kanala
imaju mnogi. U Pirotu se, recimo, TV „Hepi” uopšte ne vidi. Stanovnici
Babušnice, Dimitrovgrada i Bele Palanke, od šest kanala sa nacionalnom
frekvencijom na raspolaganju imaju samo tri: RTS, „Pink“ i B92. U Subotici
imaju sve kanale, ali su oni potpuno negledljivi. Emisioni tehničari TV „Hepi”
kažu da oni sa 35 repetitora pokrivaju područje koje je čak i veće od zakonskog
minimuma. Pored “TV Hepi”, najlošiji signal na teritoriji Srbije ima TV
„Avala“. U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (Ratel) za “Blic”
kažu da oni reaguju samo ako se neko žali, jer „dobijanje dozvole podrazumeva
da su televizije u startu ispunile zakonski minimum od 60 odsto“. Goran
Karadžić iz RRA kaže da gotovo ni u jednoj zemlji nije stvorena pokrivenost od
sto odsto, te da to ne treba očekivati ni u Srbiji.
Ratel
određuje tehničke uslove koji su potrebni da bi se ispunili zakonski zahtevi, a
to su pored ostalog i oni o pokrivanju određenog područja signalom. Tek kada od
Ratela stigne potvrda da su tehnički zahtevi ispunjeni, RRA izdaje dozvolu za
emitovanje programa – objašnjava Karadžić.
Autor:
B.A.
